ИСТИНА О СЛОБОДИ: Нападнута прошлост Русије и Србије – спрема се здружени одговор

ИСКРА на Фејсбуку

Sputnik / Евгений Халдей

Пред Владу Републике Србије стиже предлог за оснивање Института за очување историјског сећања који је замишљен као заједничко тело Русије и Србије. Циљ је борба против историјског ревизионизма и очување сећања на кључну улогу совјетских, односно руских и српских војника у Другом светском рату. Јер, нападнута је и прошлост Србије и Русије.

Иницијатива за формирње Института потекла је од председника Државне думе Руске федерације Вјачеслава Володина, а прихваћена је од стране председнице Скупштине Републике Србије.

Институт брани прошлост Србије и Русије

Потпредседник Скупштине Србије Ђорђе Милићевић каже за Спуњик да још нису усаглашени сви детаљи око формирања Института, али да очекује да ће ова иницијатива бити подржана у Влади и Председништву како Србије, тако и Русије, и да ће се ићи даље у правцу развијања детаља и реализацији.

„Када говоримо о ревизији сећања није ту реч само о ревизији сећања, већ о опстанку једног народа. Сматрам да је од велике важности и значаја за Србију и српски народ, да у све то треба укључити и науку како би се сачувала истина о стварању слободне и модерне Европе, и да је заједничка обавеза свих нас да сачувамо њене тековине“, рекао је Милићевић за Спутњик.

Ревизија историје узела маха

Историчари кажу да је политичка ревизија историје узела маха и да би формирање овог института имало великог смисла у научном одговору и спречавању фалсификата историје Другог светског рата.

Према речима академика Љубодрага Димића, актуелна ревизија историје следи политичке моделе и одлуке и морала би да завреди пажњу и добије озбиљан научни одговор:

„Уколико је тај Институт замишљен као институција која ће нудити научни одговор на политичку ревизију историје мислим да то има пуно смисла. Подједнако мислим да уколико то буде опет иституција која ће да нуди политичке одговоре на политичку ревизију историје, то онда смисла нема. У том контексту, овај први концепт бих свесдушно подржао јер га сматрам и важним и потребним, а сматрам да би овај други само додатно водио некој политизацији прошлости“.

Димић истиче да је слика Другог светског рата битно нагрижена некритичком ревизијом где се не зна ко је победник а ко губитник, ко је поднео жртве а ко био жртва. Према његовим речима, уколико Институт за очување историјског сећања омогући  историчарима да дођу до архивске грађе, то би омогућило да живимо у много рационалнијем друштву.

Историчар Милош Ковић тврди да се са напорима за ревизијом историје почело на стогодишњицу почетка Првог светског рата, и да је њихов циљ био управо ревизија узрока и одговорности за Други светски рат, који представља много осетљивију тему понајвише због геноцида који је почињен у овом рату.

„Последњих година можемо да видимо како се такви напори утростручују. Они теку упоредо са војним опкољавањем Руске федерације. Пропагандна димензија тог опкољавања умногоме подсећа на антисрпску камању из деведесетих, а која и дан данас траје. То је покушај да се Срби окриве за геноцид који су сами претрпели. И сада се ти исти механизми покушавају применити на Русији и на Русима“, сматра Ковић.

Напори усмерени и на Русију

Ти напори према речима нашег саговорника у Русији изазивају огромну узнемиреност, јер су одбрана и тријумф над нацифашизмом у темељу модерног националног идентитета руског народа, али и многих народа који су тада живели у саставу Совјетског савеза и борили се против апсолутног зла, наци-фашизма.

„Када су у питању Срби, народ који је три пута доживео геноцид у двадесетом веку- у Првом светском рату, у Другом светском рату и у ратовима у којима је разорена Југославија, у оном рату који се у Републици Српској са пуним правом назива „отаџбинским ратом“- сада тај народ оптужују за геноцид. Жели се да српско име, које можда није најлеппше име на свету али је часно и херојско, постане синоним за геноцид“, додао је саговорник Спутњика.

Ковић је подржао иницијативу за формирање Института за очување историјског сећања због потраге за пуном историјском истином у Другом светском рату. Додао је да заправо није циљ одбрана истине, већ њено досезање и да оно што је до сада учено о Другом светском рату у Србији не одговара пуној истини, и да је потребна наука која неће бити слушкиња политике.

Историчар је навео да би оснивање Института био почетак пута у постизању историјске истине и да би удруживање снага са руском историографијом било огромно охрабрење поготово имајући у виду да Срби ни са једним другим народом у свету немају толико блиске везе као што их имају са руским.

„Ресурси руске науке су огромни, али ни наше не смемо потценити, јер наша сећања су веома дуга. Формирање Института био би почетак пута дефинисања кључних тема српске културе, српске историографије. То су истовремено кључна упоришта на која би требало да се ослања  званични културни модел Републике Србије, а који ни данас нисмо изградили“, закључио је Ковић.

rs.sputniknews.com

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.