Док се то не догоди, остаје и даље у сећању шта је на тему статуса Космета рекао претходни први човек САНУ, Владимир Костић, као и лавина незадовољства које је његова изјава изазвала.

Костић је у интервјуу из 2015. године изјавио да је једина политичка мудрост како “са елементима достојанства напустити Косово јер оно ни дефакто ни дејуре није у рукама Србије”.

Изјашњавање САНУ о овом ставу њеног првог човека, затражио је тада председник Србије Томислав Николић, група од 100 интелектуалаца захтевала је Костићеву оставку, испред зграде академије организовани су протести, кажу први у њеној дугој историји против ове институције, а оштро је реаговао и део академика тражећи да се расправља о овим речима.

До тога није дошло, а из саме академије, као и од самог Костића, чуло се објашњење да је износио свој лични став.

Када је у новембру прошле године саопштио да се неће кандидовати за трећи мандат, у опроштајном говору навео је да “не бежећи од одговорности, па и претенциозне слутње да сам и сам постао сметња и камен о врату Академије, надам се да ће се мојим одласком врата сарадње шире отворити”.

Колико ће та врата бити широко отворена “остаје да се види”, како се то у лошем новинарском маниру каже, али ваља напоменути да је нови председник САНУ Зоран Кнежевић у једној од првих изјава медијима од ступања на функцију, навео да ће окосницу његовог програма чинити две ствари.

“Прва је нека врста континуитета и копче са претходним периодом, а друга је управљање Академијом у складу са високим стандардима који су јој примерени”, рекао је Кнежевић.

Као питања која треба што пре решавати навео је подмлађивање чланства САНУ и повећање броја чланова. У читавом региону бивше Југославије Српска академија наука и уметности  је не само једна од најстаријих по старосној доби својих чланова, већ и једна од најмалобројнијих у односу на број становника.

По подацима САНУ из маја ове године, Академија има укупно 122 члана: 91 редовног и 31 дописног, просечна старост чланова је 73 године, а једна четвртина је млађа од 65 година.

Треба ли у томе тражити разлоге због чега САНУ није активнија у друштву, зашто није препозната као кровна научна и уметничка институција која и научној, али и широј јавности пружа увиде, закључке и одговоре на бројна питања.

Можда су питања која занимају јавност у домену одељења Академије са критично малим бројем редовних чланова, попут Одељења за друштвене науке које има свега пет чланова или Одељења за језик и књижевност које стоји нешто боље са девет редовних, док једног више има Одељење историјских наука.

Иначе, од осам одељења САНУ највеће по броју редовних чланова је Одељење медицинских наука (20), чији је члан бивши председник Костић, за којим следи Одељење за математику, физику и гео-науке (16) из којег је актуелни председник.

И ту би, кад смо код бројности, могло да се постави неколико питања.

Знамо ли став САНУ о повећању броја оболелих од рака у Србији и могућој вези са НАТО бомбардовањем? Колико смо могли чути САНУ у време епидемије вируса корона у нашој земљи, а да нису била у питању кратка, штура саопштења?

Или: Колико је САНУ укључена у подршку и рад са талентованим ђацима из Математичке гимназије који освајају медаље на светским такмичењима?