АМЕРИЧКО СХВАТАЊЕ ПРАВА: Има ли Србија „панцир“ да се одбрани од Американца који по свету уводи санкције

ИСКРА на Фејсбуку

„Панцир С“ (фото: Sputnik / Евгений Биятов)

Смисао санкција које Америка уводи због набавке руског наоружања у служби је интереса америчких компанија.

Посета америчког званичника Томаса Зарзецког Београду трећа је у низу посета вашингтонских дипломатских „специјалаца“ нашој земљи. Пре њега, српски званичници имали су прилике да угосте Томаса Гренела, специјалног изасланика америчког председника за решавање косовског питања, а потом и Метјуа Палмера, специјалног изасланика за Балкан.

За разлику од двојице претходних посетилаца Србије, Зарзецки није задужен за политичка питања. Он је руководилац Радне групе 231. Тачније — задужен је за спровођење Закона о супротстављању америчким противницима путем санкција.

Вежбе са Русијом призвале специјалца

Овим законом амерички законодавци предвидели су могуће кажњавање било ког појединца, фирме или државе за које се утврди да су се свесно упустили у „значајну размену“ са војним и обавештајним сектором Русије.

Могућност да Америка Србији уведе санкције због куповине руског наоружања помињана је још пре годину дана, због набавке руских хеликоптера, а актуелизоване су поново након недавно завршене војне вежбе „Словенски штит 2019“, на којој су се појавили ракетни системи С-400 и „Панцир“.

Није тешко докучити разлог посете Зарзецког — довољно је погледати које су се руске компаније до сада нашле на америчкој „црној листи“. Ту су МиГ, „Руски хеликоптери“, биро КПБ, који је пројектовао „Панцир“, али и јавно предузеће РОЕ, преко ког се одвија сва трговина наоружањем из Русије.

Листу креира политика

Списак није коначан, зато што је, према речима војног аналитичара Александра Радића, режим санкција постављен у духу англосаксонског права.

„Он се односи на облике војне, обавештајне и војно-техничке сарадње са Руском Федерацијом, за које се процени да могу да буду штетни америчким интересима. Значи, није реч о фиксној листи разлога који могу да доведу до активирања закона и изрицања санкција појединцима, него о једном механизму, који се користи флексибилно, у складу са потребама политике“, тврди Радић.

Таква формулација, додаје он, јесте у духу англосаксонског схватања правног поретка — можете да примењујете неке мере, али и не морате, у зависности од ситуације.

Радић амерички закон пореди са санкцијама које је ЕУ увела Русији. Забрањена је, дакле, свака војна сарадња, осим онога што је потребно за одржање снага НАТО-а. Значи — само оно што њима користи.

„То омогућава да, рецимо, Мађарска ове године ремонтује борбене хеликоптере МИ-24, а Хрватска хеликоптере МИ-171, у сарадњи са руским фирмама. Добар део чланица НАТО има и руску технику у наоружању и није спорно одржавати ту технику. Али спорно је куповати нове борбене системе, нарочито ако су офанзивни“, каже Радић.

Заштита америчких фирми

Смисао санкција је, према његовом мишљењу, заштита интереса америчких фирми.

„Када се оголи шта се ту дешава, јасно је да санкције могу бити уведене, ако желите да нарушите нека правила игре која би довела у питање положај америчких фирми у борбама за велика тржишта, као што је индијско, где се такође наступа комбинацијом дипломатских притисака. Без обзира што Индија позива на тендер и Русе и Американце, Американци се не усуђују тек тако да запрете, али имају тај механизам санкција“, објашњава наш саговорник.

Модел санкција које су сада тема не представља начин размишљања из деведесетих или начин на који су третирани Северна Кореја или Иран, па се не изричу државама, већ појединцима или компанијама. Као производ неефикасности санкција против држава, у круговима америчке политике оцењено је, према Радићевим речима, да би ефикасније било стављати појединце или фирме на симболичну црну листу.

Први на удару кинески генерал

И такав режим санкција је, каже Радић, флексибилан, а први који је осетио последице гнева америчких законодаваца прошле године је кинески генерал Ли Шанфу, руководилац одељења кинеске армије које се бави развојем опремања војске при Централном војном савету. Шанфу је потпао под режим санкција због кинеске куповине система С-400 и авиона СУ-35.

„Аналогно том механизму, могли бисмо да претпоставимо да су, с обзиром на сензибилност српско-америчких односа и на све оно што може да замути политичку ситуацију у региону, санкције могуће, чак и да су реалне, али да би биле изречене неким личностима из другог нивоа, које директно учествују у сарадњи са Русијом“, закључује Радић.

rs.sputniknews.com

1 коментар

  1. zlatan lazic каже:

    Ove pretnje ne bi trebalo da nas se doticu.One ce biti aktivirane i ako kupimo i ne kupimo pvo.Uvesce nam sankcije i ako ne pristanemo na ucene da priznamo kosovo .Razlika je samo u tome da u jednom slucaju mogu ponovo da se late raketa i bombardera a u drugom samo sankcije i pretnje.Dakle ja sam za nabavku i pancira i buk m 3 i dovoljno ja jedan divizion s 400,za esanoliranu pvo.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.