Додик: Српска је мања него по `Дејтону`, али је довољно јака да се сама одбрани

ИСКРА на Фејсбуку

Милорад Додик (фото: http://fakti.org/)

* Милорад ДОДИК: Српска нема другу опцију, осим да каже „не“ приједлозима да се руши Дејтонски споразум, умањи снага Српске и ојача БиХ у коју Срби немају повјерење. Ни САД не могу урадити нешто, осим радикално, нити било ко други, већ једино они који ту живе. Наша свијест о томе да смо ми овдје одлучујући фактор и да имамо своје животне, а не политичке мандате, одлучујућа је ствар за наше понашање. Много пута сам рекао `не` онима који су долазили и увијек сам се осјећао још боље. Ништа горе нема и подмукло тиња незадовољство ако кажете `да`, а не желите”

* Дарко ТАНАСКОВИЋ: Не мислим да ће бити могуће спровести неке методе против Републике Српске као пре 25 година, с обзиром на то да су се у свету околности промениле. Бивши високи представника у БиХ Kарл Билт за Европски савет за спољне послове написао да су решења за Дејтон у БиХ ближе решењима за Белгију, него Kипар, што значи да је дошло до унутрашњег сукоба и да није реч о агресији као у случају Kипра

* Стивен МЕЈЕР: Вријеме је да Република Српска размисли о организовању референдума о својој будућности и самоопредјељењу јер БиХ и даље неће бити ништа друго до фиктивна држава, што је одувијек и била

* Александар ПАВИЋ: „Опасност која нама прети није у томе да Запад може више да нам наметне вољу као деведесетих, већ од субверзивних делатности преко опозиционих личности, партија, невладиних организација, медија. САД су издвојиле 3,5 милиона долара за медијске пројекте на Балкану

* Јелена ГУСКОВА: Западу неће успјети да ослаби позиције Републике Српске и подијели њено друштво јер Русија подржава Српску

* Синиша ЉЕПОЈЕВИЋ: И Република Српска и Србија ће бити изложене обновљеним притисцима Запада, али у новом времену могућности отпора су далеко веће него раније. Свијет се промјенио, а ни Србија, ни Република Српска нису више усамљене на вјетрометини опадајуће империје Запада”

* Ненад КЕЦМАНОВИЋ: Ништа и нико нам неће помоћи, ако Срби не буду сами довољно јединствени и одлучни. Ако ништа друго, треба издржати док Америка не буде довољно слаба, а Русија и Kина не постану довољно јаке, да успоставе глобални баланс снага”

 * Срђа ТРИФКОВИЋ: Суочени са непосредно предстојећим агресивним притисцима са друге стране Атлантика, Срби морају да очувају сабраност и хладнокрвност. Треба да буду свесни чињенице да 2021. ипак није 1991, да им више не прете ни бомбе ни санкције

______________________________________________________

КОЈИ су то изазови пред којим се налази Република Српска? Да ли опаснији од оних до сада најтежих с почетка ’90-их? На који начин да им се супротставити?  Може ли и овога пута да их издржи?

Ово су само нека од питања на која су покушали да одговоре шест угледних аутора из Српске, Србије и иностранства током готово трочасовног трајања трибине јуче одржане у Београду.

У оквиру обиљежавања 9. јануара Дана Републике и 28. фебруара, дана у којем је усвојен први Устав Републике Српске, Представништво Републике Српске у Србији је заједно са информативно-политичким порталом „Све  о Српској“ у петак, 26. фебруара, у Прес центру Удружења новинара Србије одржало трибину „Република Српска пред новим изазовима“.

У раду трибине путем видео обраћања учествовао је предсједавајући и српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик.

На трибини су говорили и Ненад Кецмановић, Александар Павић, Дарко Танасковић и Синиша Љепојевић, а преко конференцијске видео везе укључили су се Јелена Гускова из Москве и Стивен Мајер из Вашингтона.

Др Срђа Трифковић је био спријечен да наступи на трибини, али је приложио своје виђење изазова пред којима је Српска у писаној форми.

Цицовић: Потребни су нам одговори на

питања која сами себи постављамо

У поздравној ријечи домаћина, шеф Представништва Републике Српске у Србији Млађен Цицовић истакао је да очекује да ће трибина, судећи по уваженим учесницима из Србије, Српске и свијета, бити заиста вриједан одговор, не на западнополитичке притиске на Републику Српску, него на питања која сами себи постављамо за вријеме и послије свих тих притисака.

„Вјерујем да ће научни приступ у сагледавању нових изазова, који пред Републиком Српском стоје на врху нагомиланих старих питања постављаних послије говора, писања и дјеловања чији је циљ увијек био рушење или бар умањење значаја Републике Српске, у доброј мјери помоћи да и убудуће одговори српске политике буду добри и коректни, иако не увијек дјелотворни”, истакао је Цицовић.

На крају поздравне ријечи Цицовић је свим учесницима трибине пожелио  успјешан рад и најавио обраћање предсједавајућег и српског члана Предсједништва БиХ Милорада Додика.

Додик: Тужићемо високе представнике који

кршили међународно право на штету Српске

 

* „Долазак високог представника ја не видим као што многи овдје гледају. Ово ће бити прилика, што сам рекао и Шмиту, да, ако хоће, може рехабилитовати улогу високог представника и да се врати у свој мандат предвиђен Анексом 10, а не да се понаша као слон у стакленој башти”

* Бајден Балкан познаје само из апсекта који је њему био потребан или промовисан тада у Америци – да су Срби лоши момци и да је апсолутно легално и легитимно све што се учини лоше и незаконито према њима. Та перцепција, на коју су налегли Бошњаци и њихова очекивања да ће Бајден када дође буквално овдје слетити са свим маринцима и свом америчком силом да сломи једног Додика и Човића и уништи њихове странке и каже `мора овако бити`. Наравно, то је само сијање илузија

________________________________________________

Предсједавајући и српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик је нагласио  да Република Српска има јасне ставове по сваком питању, те оцијенио да ситуација у БиХ сада изгледа далеко сложенија него раније.

Одговарајући на питање како да Република Српска одговори на изазове као што су најава нових притисака из САД и од високог предстаника Валентина Инцка, као и то што Бошњаци Србе називају фашистима, рекао је да све зависи Републике Српске.

„Многи у БиХ са нестрпљењем чекају долазак неког новог високог представника, али Република Српска сматра да он више није потребан у БиХ и да његова мисија требала давно да буде укинута”, нагласио је Додик.

Било би добро да Шмит своје мандат

врати у оквире Анекса 10

Он је напоменуо да је током јучерашњег телефонског разговора са кандидатом Њемачке за новог високог представника у БиХ, Kристијаном Шмитом, јасно нагласио да оно што је предвиђено Анексом 10 Дејтонског споразума може да буде предмет разговора и договора, а све изван тога не може.

Додик је подсјетио на одлуке високих представника у поршлости, те навео да Српска покушава да нађе адекватан приступ да у земљама из којих су ти високи представници долазили тужи те бивше дипломате за кршење међународног права и подваљивање рјешења која нису заснована на међународном праву.

„Долазак високог представника ја не видим као што многи овдје гледају. Ово ће бити прилика, што сам рекао и Шмиту, да, ако хоће, може рехабилитовати улогу високог представника и да се врати у свој мандат предвиђен Анексом 10, а не да се понаша као слон у стакленој башти”, истакао је Додик.

Он је напоменуо да је велико присуство међународне заједнице у БиХ очигледно постало досадно, па се сада покушава наћи неки нови садржај рада.

Предсједавајући и српски члан Предсједништва БиХ изјавио је да Република Српска нема другу опцију, осим да каже „не“ приједлозима да се руши Дејтонски споразум, умањи снага Српске и ојача БиХ у коју Срби немају повјерење.

Додик је рекао да је и неким Србима то „не“ више досадило, али да Српска нема другу опцију већ да иде ка томе да афирмише своје право на аутономију.

„Да кажемо да је потпуно легитимно да та аутономија предвиђена Дејтоном, буде нама испоручена, а не да буде укинута. И да ми не желимо унитарну и централизовану БиХ јер је то је жеља неких других који мисле да ће почети мед и млијеко само зато што су они сада направили неки концепт. А онда ће се поново повући и некога кривити зашто то није успјело”, рекао је Додик.

Додик је оцијенио да у БиХ ни САД не могу урадити нешто, осим радикално, нити било ко други, већ једино они који ту живе.

Наше „не“ није унапријед задата опција

„Наша свијест о томе да смо ми овдје одлучујући фактор и да имамо своје животне, а не политичке мандате, одлучујућа је ствар за наше понашање. Вјерујте, много пута сам рекао `не` онима који су долазили и увијек сам се осјећао још боље. Ништа горе нема и подмукло тиња незадовољство ако кажете `да`, а не желите”, рекао је Додик, наводећи да је гледао многе које су то чинили, а нестали су брзо са политичке сцене.

Додик је истакао да „не” није опција која је унапријед задата, него се каже „не” приједлозима да се руши Дејтонски споразум, да се умањи снага Републици Српској, да се ојача БиХ у коју Срби немају повјерење.

„`Не` њиховим бонским овлашћењима јер то не постоји! `Не` њиховој промјени закона, јер то не може да ради ниједан појединац насиљем! `Не` њиховим реформама полиције, њиховим интеграцијама у НАТО јер ми то не желимо! То су ствари које смо морали да кажемо, али то је опција на коју морамо да рачунамо”, нагласио је Додик.

Додик је рекао да мисли да је приступ међународне заједнице био погрешан јер никада није спроводила слово Дејтона, него је одмах почела да мијења Дејтон у настојању да скрши отпор, прије свега Срба и укине Републику Српску.

„Република Српска је мања по снази него што је била раније уставно-правно, али исто тако данас има довољно ингеренција да се сама одбрани”, каже Додик.

Бошњаци су фрустрирани јер су навикли

да им неко рјешава проблеме

Он је навео да је свака помоћ пријатеља Републике Српске , одакле год долази, добродошла.

Додик је истакао да код Бошњака постоји фрустрација јер су навикнути да им стално неко други рјешава проблеме, па су зато проширили очекивања од аминистрације америчког предсједника Џозефа Бајдена.

Он је рекао да Бајден Балкан познаје само из апсекта који је њему био потребан или промовисан тада у Америци – да су Срби лоши момци и да је апсолутно легално и легитимно све што се учини лоше и незаконито према њима.

„Та перцепција на коју су налегли Бошњаци и њихова очекивања да ће Бајден када дође буквално овдје слетити са свим маринцима и свом америчком силом да сломи једног Додика, /Драгана/ Човића и уништи њихове странке и каже `мора овако бити`!. Наравно, то је само сијање илузија. Ових дана смо могли да видимо да то није тако”, рекао је Додик.

Он је истакао да не вјерује потпуно Американцима када кажу да им то није циљ, те оцијенио да ће они наставити са својим робусним причама и покушавати да придобију Еворпљане за тако нешто.

Постоји линија у рушењу нашег

достојанства коју су давно прешли

Додик је рекао да је као шаргарепа понуђена сљедећа фаза, а то је ЕУ, од које се кроз 14 препорука добија и услов за канддиатски БиХ да парламент БиХ има право да одлучује о европским питањима увијек кад се ентитетине не договоре о томе.

„То је катастрофално, значи све оно што су покушавали да ураде. Ја им кажем хвала за то ЕУ, колико год мислили да је то нама шаргарепа. Али, има нека линија коју сте давно прешли у рушењу нашег достојанства, и не можете даље ићи. Ево, некако се котрљамо на томе бастиону, али не желимо даље”, рекао је Додик.

Додик је оцијенио да ће бити тешка ситуација, те да се наставља са блефирањем и подвалама.

„Ако ми кажемо да то не желимо, кажу да је то европски стандард”, рекао је Додик и додао да му често званичници из ЕУ, уз алузију на БиХ, често наводе примјер Њемачке која је била подијељена, а сада интегрисана.

Додик је рекао да у Њемачкој постоји један народ и двије религије, а у БиХ су три народа и три религије, које су историјски супротстављене без могућности да се икада помире у смислу да признају историју и дођу до зајендичког става шта се дешавало у прошлости.

„Сви имају своје историје и будућности. Ми желимо да овладамо садашњошћу, јер на тај начин овладавамо и будућношћу. Ако не владамо овим временом, онда немамо никаву будућности”, истакао је Додик.

Вестендорп је признао да су „бонска

овлашћења“ супротна Дејтону

Он је рекао да је слово Дејтона кључна одредница понашања Републике Српске, док су глобалисти и неолиберали и други стајали иза разних високих представника који су промовисали своје концепције и рекли да је сам назив оквирни споразум у ствари позив да се он мијења, што није тачно.

Додик је појаснио да оквирни општи споразум предвиђа детаљизацију путем Анекса 10, од чега је један дио тог споразума и Устав, и не може бит ништа конкретније од тога.

„То су подвале и блефови”, рекао је Додик и подсјетио да је на Бонској конференцији, када су давана бонска овлашћења високом представнику, тадашњи високи представник Kарлос Вестендорп рекао да је то супротно Дејтону, али да то није било довољно да се зауставе, па је направљена подвала која се зове „бонска овлашћења”, која не постоје.

Он је рекао да се Савјет за спорвођење мира, самоорганизован и самопрокламован, наметнуо као одлучујуће тијело у спровођењу Дејтона, те додао да то треба одбацити и самим тим пошто је Бонска конференција доказ да високи представник нема овлашћења.

„Па је направљен блеф који је подрузмијевао неку причу о подршци напорима, али нигдје нема на свијету да то значи да се може доносити закон, мијењати Устав, смјењивати демократски изабрани људи као што су радили у времену иза нас високи представници”, рекао је Додик.

„Нисмо наивни – иза кршења међународног

права стоји огромна политичка моћ“

Он каже да су многи рачунали да ће једног дана сломити политичку структуру Републике Српске и доћи до измјене Устава да у њега уђе све оно што су они неправно урадили, али и истакао да се то неће десити.

„Ми упорно покушавамо да преиспитамо одлуке које нису у складу са међународним право. Али, не треба бити наиван, јер иза тога, иза кршења међународног права стоји огромна политичка моћ оличена у Стејт депарменту, ЕУ и неким земљама као што је Kанада, Јапан, Турска, које су чланице ПИK-а”, каже Додик.

Додик је рекао да формално-правно и суштински гледано, они немају право на то, те истакао да је то манифестација голе силе, која иде за тим да онима који живе у БиХ наметне неке њихове политичке концепције о томе.

Он је подсјетио да је Српска 2006. године рекла да више никада неће објавити у Службеном гласнику ниједно одлуку високог представника, те оцијенио да су се ствари почеле да мијењају, а високи представник је полако почео да губи снагу.

Овакав скуп, са истим учесницима

и у Бањалуци – бићу домаћин

Додик је навео да је 2007. и 2008. године покушано да се промијени путем одлуке високог предстанвика чак и Пословник о раду парламента БиХ и тиме укину специјална права, те да је онда је Српска рекла да не жели да њени представници ради у заједничким институцијама, што постоји увијек као опција ако се крши Дејтон.

„Рекли смо више да нећемо да поштујемо неправо. Доказ да смо ми у праву говори то што посљедњих десет година они нису знали шта да раде, нису могли да се крећу даље са такозваним бонским овлашћењима, па је високи представник најчешће бонска овлашћења примјењивао у ФБиХ”, навео је он.

Додик се извинио што није могао да физички присуствује скупу због раније преузетих обавеза, наводећи да недостају овакве форме окупљања и да ће се у неком наредном периоду морати посветити пажња разматрању ових тема.

Он је изразио наду да ће овакав скуп, са истим учесницима, бити одржан некад и у Бањалуци и да је спреман да буде домаћин.

Танасковић: Непосредни и трајни приоритет је оспоравање

бошњачког виктимизационог дискурса

* Рад Републичког центар за истраживање рата, чији су потенцијали велики, пружа наду да ће Бањалука постати један од светских референтних центара за утврђивање истинске стварности у БиХ и стварне природе рата и онога што се догађало

_____________________________________________

СРПСКИ дипломата и оријенталиста Дарко Танасковић излагању на тему „Аргументовано оспоравање бошњачког виктимизацијског дискурса као непосредни и трајни приорите“ истакао је значај досадашњег, а посебно будућег организованог и планског рада на утврђивању страдања српског становишта током рата у БиХ од 1992. до 1995. године, да би се у свијету промијенила лоша слика о Србима.

Танасковић је истакао да је непосредни и трајни приоритет аргументовано оспоравање бошњачког виктимизационог дискурса, што је постало стални наступ Бошњака, уз помоћ из иностранства.

Он је оцијенио изузетно битним аргументовано и документовано утврђивање размјера страдања српског народа током рата у БиХ, те истакао значај рада Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица.

Танасковић је рекао да се тако стварају предуслови за успостављање уравнотежене и реалне слике трагичног грађанског рата и борбе за територије, са елементима вјерског сукоба који се десио у БиХ, гдје су све стране имале сразмјерно велике губитке и биле изложене вишеструким страдањима.

Он додаје да се, са друге стране, самим тим чином релативизује и обеснажује бошњачки стереотипни виктимизацион дискурс, који је константа њихове политичке платформе пред међународном заједницом, уобличене и издашно промовисана у активном садејству са дијеловима те заједнице.

„Стварање реалне слике о жртвама и страдањима током рата у БиХ и критичко разобличавање бошњачког виктимизационог дискурса допринеће постепеном удаљавању од данас на Западу још увек претежно `политички коректне` интерпретације рата као српске агресије на БиХ”, сматра Танасковић.

Конкурентно парирати антисрпском

инжењеригну и пропаганди

Да би разбијање ове тенденциозно и методично стваране представе било успјешно, неопходно је, оцјењује Танасковић, дјеловати бар исто онолико систематично, стручно и у сваком погледу квалитетно колико је то својствено антисрпском домаћем и међународном инжењерингу и пропаганди, а пожељно би било достићи и више стандарде.

Он напомиње да искуство из рада двије независне међународне комисије – за страдање Срба у Сарајеву у периоду од 1991. до 1995. године и за страдање припадника свих народа у Сребреници, које је 2019. године формирала Влада Републике Српске – показује да је, упркос многобројним тешкоћама и препрекама, могуће нешто и остварити.

„Могуће је остварити делотворну сарадњу са угледним страним експертима и омогућити им да, уз очување пуне интелектуалне независности, дејствују као изнутра хомогени тим”, рекао је он.

Танасковић наглашава да Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, иако без много искуства, посједује људске, стручне и организационе потенцијале да успјешно обави изузетно комплексан задатак институционалног, информативног и техничког праћења, као и логистичког обезбјеђивања услова за несметан рад двије комисије, уз недовођење у питање њихове пуне аутономности у раду и закључивању.

Налази комисије за страдање Срба у Сарајеву

написани су на 1.200 страница

„Резултати рада ових комисија, који још нису представљени ни домаћој, ни страној јавности, а надам се да ће ускоро бити, никако не би смели да буде неки инцидент“, рекао је Танасковић, те подсјетио да докази и закључци само комисије о страдању Срба у Сарајеву, чији је члан био, садрже 1.200 страница изузетно документованих у којима је све чињенично потврђено.

Он је додао да је од почетка став те комисије за Сарајево био да су у том граду и у БиХ страдали припадници свих народа, али да једино страдање Срба није адекватно документовано.

Танасковић је рекао да ове резултате Kомисија треба презентовати и у земљи и у иностранству, те истакао значај успостављања контаката Републичког центра за истраживање рата и редовне сарадње са сличним установама и компетентним појединцима у иностранству.

Он је рекао да овај центар, чији су потенцијали велики, пружа наду да ће и Бањалука постати један од свјетских референтних центара за утврђивање истинске стварности у БиХ и стварне природе рата и онога што се догађало.

„Без обзира на све срачунато фабриковане предрасуде према научним и стручним институцијама Републике Српске, занимања и спремности за такву сарадњу има. Неки показатељи говоре да ће их бити све више, чак и на странама где се то не би очекивало“, истакао је Танасковић, некадашњи амбасадор Србије при Унеску, као и бивши амбасадор Србије у Турској, Ватикану и Азербејџану.

Према његовим ријечима, у свијету је оформљена једна слика о догађајима у БиХ, која је добила ореол „политичке коректности“, али када се то једнострано виђење понавља, појављују се они којима је дозлогрдило да њихово научно достојанство буде вријеђано таквом једнобојном пројекцијом.

Он каже да свијету има све више самосталних научника и истраживача и истиче да Српска тим људима мора да понуди адекватан материјал из прве руке, како би могли да уђу у битку која ће у будућности имати реалнији изглед на успјех.

Танасковић је рекао да не мисли да ће бити могуће спровести неке методе против Републике Српске као прије 25 година, с обзиром на то да су се у свијету околности промијениле.

Он је подсјетио на извјештај о кризи у БиХ бившег високог представника у БиХ Kарла Билта за Европски савјет за спољне послове, гдје је извукао тезу да су рјешења за Дејтон у БиХ ближе рјешењима за Белгију, него Kипар, што значи да је дошло до унутрашњег сукоба и да није ријеч о агресији као у случају Kипра.

Мејер: Скупштина Републике Српске треба да високог

представника прогласи – непостојећим

* Земље у региону не треба да размишљају толико шта о њима мисли Америка или Европа, већ морају да мисле о сопственим интересима и почну да дјелују у властитом интересу. Морате да имате снажне руководиоце. Тренутно нико не поштује руководства на Балкану. Додика се плаше и не воле га зато што се врло често противи. Не кажем ово зато што дугујем било шта Додику, него зато што ми се допада његов начин руковођења

________________________________________

АМЕРИЧКИ стручњак за Балкан Стивен Мејер је у излагању на тему „Вријеме је за дјеловање“ рекао да је вријеме да Република Српска размисли о организовању референдума о својој будућности и самоопредјељењу, као и да БиХ и даље неће бити ништа друго до фиктивна држава, што је одувијек и била.

„Вријеме је да признамо реалност. Америка ће се држати мита о БиХ, али вријеме је за лидере БиХ да преузму другачији курс, посебно за лидере Републике Српске да поразмисле о организовању референдума у будућности“, рекао је Мејер.

Он је у видео-обраћању навео да би на том референдуму биле понуђене опције – да ли становништво Српске подржава независност, интегрисање са Србијом или опстанак Српске у оквиру БиХ.

 На Балкану највећа напетост

још од деведесетих

„То је право на самоопредјељење. Власт у Бањалуци би требала да испита могућност шта народ жели. Такође, предлажем да законодавно тијело Републике Српске усвоји закон којим ће високог представника сматрати непостојећим. Он је дио историје и није више неопходан, као ни Савјет за примјену мира”, истакао је Мејер.

Оцијенио је да на Балкану тренутно влада највећа напетост још од времена ратова деведесетих година прошлог вијека, што је посљедица комбинације врло лоше западне политике, посебно из САД, немогућности да се превазиђу етничка питања и неуспјеха руководстава у великом дијелу региона са изузетком  Милорада Додика.

Он мисли да, осим Додика, лидери у региону нису снажни, те да нема оних који ће донијети неопходне одлуке, које су некада тешке.

Мејер сматра да политика Вашингтона не узима у обзир интересе региона, већ САД и Западне Европе, те да Америка никада није разумјела природу етничког сукоба у региону.

Он је рекао да земље у региону не требају да размишљају толико шта о њима мисли Америка или Европа, већ морају да мисле о сопственим интересима и почну да ђелују у властитом интересу.

„Морате да имате снажне руководиоце. Тренутно нико не поштује руководства на Балкану. Додика се плаше и не воле га зато што се он врло често противи. Не кажем ово зато што дугујем било шта Додику, него зато што ми се допада његов начин руковођења”, навео је Мејер.

Kада је ријеч о Србији, Мејер сматра да ће САД наставити да траже признање Kосова, као што ће наставити да се противе Републици Српској и залажу за јединствену БиХ јер за Америку није битно да ли људи који у њој живе желе јединствену земљу.

Српска и земље Балкана направиће највећу грешку

ако буду сувише озбиљњно схватале САД

„Став САД према БиХ је да треба да буде уједињена држава, затим да Србија мора да призна независност Kосова и противиће се везама Србије са Русијом и Kином”, рекао је Мајер.

Одговарајући на питање како треба да одговоре Република Српска и земље Балкана, Мајер сматра да би највећа грешка била да земље региона и Српска сувише озбиљно схвате САД и додаје да требају да почну да ђелују у свом властитом интересу.

Мејер оцјењује да Балкан неће бити главни приоритет током мандата нове администрације америчког предсједника Џозефа Бајдена, али подсјећа да се главна америчка политика према региону неће промијенити и да се углавном ради о америчким интересима.

„Зато ће Вашингтон и даље форсирати НАТО и интеграције у ЕУ, инсистирати да Балкан буде што даље од Русије, Kине или Ирана и да ће више бити заинтересован за Русију и Kину”, каже Мејер.

Он наводи да су САД сада подијељене више него икада, као и да никада нису пребољеле крај Хладног рата, за разлику од Русије.

Павић: „Срби су и даље најнезависнији

фактор, барем у овом делу Европе

* Србија је врло мудро, а са њом и Република Српска, успела да отвори векторе према Истоку и да има све боље односе са Пекингом и Москвом, што је залог слободе и какве-такве независности у овом времену које долази

_________________________________________________

АНАЛИТИЧАР Александар Павић је у излагању на тему „Република Српска – од рађања у униполаризму до пунолетства у мултиполаризму“ оцијенио да се назиру покушаји да Запад успостави нови свјетски поредак, такозвано „велико ресетовање“, те да ће изазов за Републику Српску, као и Србију, бити да очувају своју слободу у времену које пријети да поново постане „орвеловско“ и да то постане дио српске „меке моћи“ јер се сва битка преселила у виртуелни простор.

„Срби су и даље најнезависнији фактор, барем у овом делу Европе”,  рекао је Павић.

Србија је у пандемији постала симбол

Он је оцијенио да Република Српска може да буде бастион у самој БиХ за показивање визије како човјек, ипак, може да очува слободу у једном времену које пријети да постане „орвеловско“ у сваком погледу.

Павић је напоменуо да је Србија за вријеме пандемије ковида 19 постала симбол зато што није, као што су урадиле земље ЕУ, ограничавала избор по питању набавке вакцина, те додао да се у западним, а поготово алтернативним медијима, све више зна да се у Србији много слободније живи и ради, него на Западу, гдје су људи изложени карантинима, уништавању малих привредника.

„То може да постане део наше `меке моћи`, јер се сва битка преселила у виртуелни, духовни, медијски простор. Новом времену тектонских промена треба да се прилагодимо – не само војно и политички, него и духовно, информативно и медијски”, рекао је Павић, те оцијенио да је сигуран да је по самом свом карактеру предсједавајући и српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик тога врло свјестан.

Павић је оцијенио да то може да помогне Србији и Српској у стицању нових и ојачавању старих савезништава, те истакао српски допринос у смислу мултиполарног избора, али и очувања слобода у томе да не буде да су се борили против вируса, а убили људску слободу и демократију.

Он је оцијенио да је Србија врло мудро, а са њом и Република Српска, успјела да отвори векторе према Истоку и да има све боље односе са Пекингом и Москвом, што је залог слободе и какве-такве независности у овом времену које долази.

Неће нас НАТО бомбардовати – опасност

је хибридно ратовање

„Изазов за Републику Српску као и Србију биће не само да се очува политички, него да поново ступе у арену борбе за нове вредности. Ако се покушавају наметнути ново доба и неке нове вредности, у том смислу можемо да се вратимо у арену као равноправни партнер”, рекао је Павић.

Павић је напоменуо да у Европи, па и САД, постоје све већи отпори корона-поретку који се покушава увести и преко њега „велико ресетовање“ и централизација свега под маском – не само борбе против ковида 19, него и борбе против климатских промјена.

Према његовим ријечима, није опасност да ће бити НАТО бомбардовања, него је пријетња да ће се користити врло усавршене технике такозваног хибридног ратовања и обојених револуција, које су већ успјеле да сруше и једног америчког предсједника.

„Опасност која нама прети није у томе да Запад може више да нам наметне вољу као деведесетих, већ од субверзивних делатности преко опозиционих личности, партија, невладиних организација, медија”, рекао је Павић, наводећи да тој тврдњи иде у прилог то што су САД издвојиле 3,5 милиона долара за медијске пројекте на Балкану.

Гускова: Српска је покварила све

америчке планове и још ојачала

* „’Неугодни` лидер Срба у БиХ смета онима који желе да виде БиХ као унитарну, који чекају уступке као награду за могућност сна о ЕУ“

_______________________________________________

РУСКИ академик Јелена Гускова је у видео обраћању на тему „Српство и значај Републике Српске у чувању мира и јединства Срба на Балкану“  рекла  да Западу неће успјети да ослаби позицију Републике Српске и подијели друштво јер Русија подржава Српску.

Гускова је указала да је Русија, заузевши јасну позицију по питању очувања Дејтонског споразума, увијек изражавала подршку Србима, које су покушавали и даље покушавају да присиле на промјену Устава.

Она је подсјетила да се Москва залаже за укидање надлежности високог представника, као и за неприкосновеност Дејтонског споразума.

Гускова је навела да је стварање Републике Српске – историјски сложен,  дуготрајан и „многовекторни процесс”, који је био веома тежак у условима вишенационалне бивше СФРЈ и оружане борбе за очување територије зарад сигурне егзистенције српског народа.

„’Неугодни` лидер Срба у БиХ смета онима који желе да виде БиХ као унитарну, који чекају уступке као награду за могућност сна о ЕУ“, рекла је Гускова.

Она је оцијенила да је Република Српска покварила све америчке планове и да, не само да је преживјела, него је и ојачала своје позиције у БиХ.

Веома ми импонује како се

према Западу односи Додик

„Оно што се чинило као пораз у Дејтону, постало је побједа према којој су Срби у БиХ упорно ишли 25 година“, поручила је Гускова.

Она је навела да је Дејтонски споразум писан као привремени документ јер се мислило да ће се Срби смирити када добију своју аутономију, а онда ће под чврстом контролом САД и високог представника пристати да предају надлежности како би се учврстила централна сарајевска власт.

„Веома ми импонује како се према Западу понаша Милорад Додик и када је био предсједник Републике Српске и сад, и када је одбацио такозване реформе чиме је требало да се концентрише власт у рукама Сарајева“, рекла је Гускова.

Она је истакла да је Република Српска против наметања одлука, а за систем партнерства, за мир и сарадњу међу народима у БиХ.

„Досљедност руководства Републике Српске у одбрани интереса српског народа довела је до тога да је стабилност Српске постала основ стабилности читаве БиХ“, рекла је Гускова.

Она је указала да предсједавајућег и српског члана Предсједништва БиХ Милорада Додика брине питање српске интеграције.

Према њеним ријечима, руководству Републике Српске веома је стало до јединства српског културног и духовног простора на Балкану много више него у Србији и оцијенила да се на том путу треба супротстављати Западу својим духовним вриједностима и традицијом.

Искрен пријатељ и стабилан партнер

Русије само је мала Република Српска

„При томе се не мисли на уједињење војним путем, већ на очување и заштиту духовног и културног простора, обнову и неговање српске традиције и коријена”, нагласила је Гускова.

Она је оцијенила да САД разрађују и друге сценарије за уништавање Републике Српске и у том контексту поменула покушај у мају 2016. године да организују обојену револуцију, али да је акција пропала јер је руководство Српске било промишљено.

„Данас критеријуму искреног пријатеља, стабилног партнера и искреног русофила одговара само малена Република Српска“, каже Гускова.

Љепојевић: Могуће је да ће ЕУ уцјењивати

Србију да врши притисак на Српску

НОВИНАР и публициста Синиша Љепојевић је у излагању на тему „Геополитичка равнотежа и Република Српска“ оцијенио да ни Америка, ни Запад у основи немају неку нову политику ни према Републици Српској, ни БиХ.

„У том свјетлу много је вјероватније да ће Америка и Запад само обновити агресивну медијско-политичку кампању и уз тај наратив ослонити се на локалне `агенте утицаја`. Услови за конкретне политичке или неке друге акције, међутим, не постоје”, рекао је Љепојевић.

Он саматра да је врло могуће да ће ЕУ уцјењивати Србију да она обави велики дио посла око Републике Српске и да би то могао бити један од услова у амбицији Србије да постане чланица ЕУ.

„Укратко, и Република Српска и Србија ће бити изложене обновљеним притисцима Запада, али у новом времену могућности отпора су далеко веће него раније. Свијет се промјенио, а ни Србија, ни Република Српска нису више усамљене на вјетрометини опадајуће империје Запада”, истакао је Љепојевић.

Кецмановић: Бошњачки апел империји

поново ће се изјаловити!

* „Бошњаци су сада прешли на дискриминаторски дискурс или `види какви су ружни, прљави и зли Срби`. Срећом, има Бајден много важнијих проблема код куће, а и у свијету са Русијом и Kином којe имају боље оружје и економију и тешко да ће се фокусирати баш на БиХ”

______________________________________________

ПОЛИТИКОЛОГ Ненад Kецмановићје у излагању на тему „Бошњачки апели империји“ рекао  да Бошњаци нису погодан партнер за било какве разговоре са Србима и Хрватима јер у муслиманско-бошњачкој политичкој традицији постоји такозвани „апел империји”, гђе се рјешење за проблеме у БиХ увијек тражи изван БиХ.

„У почетку је то било у Стамболу, затим под аустроугарском анексијом у Бечу, за вријеме НДХ у Загребу и Берлину, а сада у Вашингтону. Бошњаци своју политику воде као `апел супер сили /САД/` и њеним европским савезницима”, оцијенио је Kецмановић.

Kецмановић је подсјетио да је током Отоманске империје одбијање султанових реформи у БиХ завршило крвавим гушењем побуне муслимана под командом Омер-паше Латаса.

„Та трауматична успомена као да још живи у њиховој колективној меморији као увјерење да се све о њима рјешава негђе другђе, и зато нису погодан партнер за било какве разговоре са Србима и Хрватима”, рекао је Kецмановић.

Он је указао да су долазак Џозефа Бајдена на мјесто америчког предсједника и његове обнове интервенционизма Бошњаци чекали као одговор на њихов „апел империји”.

Kецмановић наводи да Бошњаци послије првих Бајденових изјава стварају атмосферу налик на ону из деведесетих година прошлог вијека и објашњава неколико промјена дискурса бошњачких политичара.

Он истиче су Бошњаци упражњавали тријумфалистички дискурс, када су 1992. године бахато понижавали српске интересе у тадашњој Скупштини БиХ, а да су, када им се то осветило ратом који су сами изазвали, промијенили дискурс у виктимистички.

„Сада су прешли на дискриминаторски дискурс или `види какви су ружни, прљави и зли Срби`. Срећом, има Бајден много важнијих проблема код куће, а и у свијету са Русијом и Kином којe имају боље оружје и економију и тешко да ће се фокусирати баш на БиХ”, сматра Kецмановић.

Он је навео да се поставља питање и шта би то такозвана међународна заједница могла да учини против, како то неки у њеним круговима кажу, „босанских Срба”, односно против Републике Српске, а да то већ није испробано?

Kецмановић напомиње да постоји „опасна пукотина“ да се прегласавањем у заједничкој, Парламентарној скупштини БиХ „игром гласова и процедура“ још неке ентитетске надлежности преселе у Сарајево.

„Али, ништа и нико нам неће помоћи, ако Срби не буду сами довољно јединствени и одлучни. Ако ништа друго, треба издржати док Америка не буде довољно слаба, а Русија и Kина не постану довољно јаке, да успоставе глобални баланс снага”, сматра Kецмановић. И прогнозира: „Бошњачки апел империји поново ће се изјаловити!

Штета је што због заштите од пандемије, поред активних учесника и акредитованих новинара, овој актуелној и знимљивој трибини није моглo да присуствује више публике.

Трифковић: Бајден може покушати са новим ударима

на „малигни руски утицај“ – преко српских леђа

Неопходно је потребно редефинисати приоритете спољнополитичких опција Србије и битно ширити спољнополитички и војно-безбедносни маневарски простор

_________________________________________________

СРЂА Трифковић је указао да је Бајденова инаугурација означила и повратак стратегије глобалног хегемонизма као идеје-водиље твораца спољне политике САД.

Америчка дубока држава, или боље речено перманентна држава, Доналду Трампу никада није опростила што је покушао да се дистанцира од месијанских идеја о америчкој изузетности, што није био склон глобалној хегемонији и што читаве четири године није започео ниједан нови рат.

Хегемонистичка елита САД, вођена идејама самоименованог глобалног лидерства, сада ће – упозорио је Трифковић –  тежити да очува и ојача “доминацију комплетнога спектра”. Намеравају да се врате на курс неолибералног интервенционизма из времена Била Клинтона.

Извесно је да ће под новим творцима спољне политике САД заоштрити хладни рат са Русијом, који уистину никада није ни престао. О томе сведоче две рунде проширења НАТО пакта после колапса СССР-а и две украјинске кризе у размаку од десет година (2004, 2014).

То се види и у хистеричном демонизовању Русије и хитлеризацији самог Путина, што одражава онтолошку нетрпељивост западне елите према Русији као таквој – независно од њених поступака..

За страховати је – наглашава Трифковић – да ће Бајденова администрација у најкраћем року покушати да докаже своју озбиљност у погледу сузбијања «малигног утицаја Русије на Балкану» преко српских леђа. Државни секретар за спољне послове Ентони Блинкен је изразито тврди поборник либералног интервенционизма и – како се сам изразио у више наврата – тзв. «дипломатије принуде».

Они се не труде да прикрију намеру да срозају односе Србије са Русијом и Кином на најмању могућу меру, отворено уцењујући Београд да са пријатељским односима са Москвом и Пекингом неће моћи да уђе у Европску Унију.

«Наставићемо да се боримо против руског и кинеског утицаја у Србији», изјавио је средином децембра Филип Рикер, шеф Бироа за Европу и Евроазију Стејт департмента. «Нећемо престати да подсећамо српско руководство да ови односи неће довести до постизања српског стратешког циља, придруживања ЕУ». Није нам познато ко је и када овластио г. Рикера да говори у име ЕУ.

Међутим, из наведене изјаве савршено је јасно да су он и други бирократи из америчког спољнополитичког апарата – попут Метју Палмера – једва дочекали пад Трампа и већ спремају нове притиске на Србе.

Суочени са непосредно предстојећим агресивним притисцима са друге стране Атлантика, Срби морају да очувају сабраност и хладнокрвност. Треба да буду свесни чињенице да 2021. ипак није 1991, да им више не прете ни бомбе ни санкције. Такође је потребно сагледати хроничне дубоке слабости хегемонистичке структуре моћи – како САД под Бајденом, тако и ЕУ после Брегзита.

Сходно наведеном неопходно је потребно редефинисати приоритете спољнополитичких опција Србије и битно ширити спољнополитички и војно-безбедносни маневарски простор.

       https://sveosrpskoj.com/rs-i-matica/dodik-srpska-je-manja-nego-po-dejton…

http://fakti.org/

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.