ДИГАО У ВАЗДУХ КАСАРНУ, НИЈЕ ЖЕЛЕО ДА НЕПРИЈАТЕЉУ ПРЕДА СКЛАДИШТЕ СА ОРУЖЈЕМ: Сјећање на хероја мајора Милана Тепића

ИСКРА на Фејсбуку

Милан Тепић (Фото: РТРС)

У Козарској Дубици данас ће бити обиљежен Дан сјећања на народног хероја Милана Тепића и 29 година од његове погибије у бјеловарској касарни у Беденику.

Мајор Милан Тепић /1957-1991/ погинуо је на данашњи дан 1991. године, када је током борби са хрватским паравојним јединицама дигао у ваздух касарну ЈНА у Бјеловару, не желећи да непријатељу преда складиште са оружјем.
Због овог чина, Тепић је постухмно одликован Орденом народног хероја Југославије и проглашен за народног хероја.

Његово име данас носе улице у градовима широм Србије и Републике Српске, а у његову част Војска Републике Српске установила је посебан Орден за заслуге у рату.

Док је трајала борба за касарну на Војновићу, мајор ЈНА Милан Тепић, командант складишта борбених средстава „Барутана“ у селу Беденик, недалеко од Бјеловара, ради спречавања предаје оружја и муниције припадницима хрватске паравојне формације ЗНГ /зенге/, разнио је магацин са 170 тона експлозивних средстава.

Том приликом, страдали су и он и деветнаестогодишњи војник Стојадин Мирковић, који, упркос Тепићевој наредби, није хтио да се преда.

„Једном људи дају ријеч, она остаје или се погази. Ја сам дао ријеч да ћу да браним ову земљу ако јој буде тешко“, написао је у посљедњем писму мајор Милан Тепић.

У Комленцу, код Козарске Дубице, Тепићевом родном мјесту, сваке године се обиљежава дан његове херојске погибије.

Војник Стојадин Мирковић је 1999. године одликован постхумно Орденом за заслуге у области одбране и безбедности првог степена.

Његови посмртни остаци су у јулу 1995. године сахрањени у родном селу Доње Лесковце, код Ваљева, гдје му је 2013. откривена и спомен-биста.

Прије неколико година, град Ваљево постхумно му је додијелио највеће признање „Септембарску повељу“, а и једна улица у том граду носи његово име.

Хрватска страна потврдила је губитак 11 својих војника током експлозије на Беденику, због чега су из освете стријељали команданта страже на том објекту старијег водника Ранка Стевановића.

За злочине над припадницима ЈНА, у то вријеме једине легалне и регуларне војске у држави СФРЈ, у чијем је саставу тада формалноправно била и Хрватска, још нико није осуђен.

РТРС

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.