Захтјеви Хрватске прије уласка Црне Горе у ЕУ: Платити штету, вратити културно благо, затражити опроштај…

Од Црне Горе, наглашава ХАЗУ, треба тражити загарантоване мандате Хрватима у Скупштини Црне Горе, подршку предлогу заједничке номинације Бокељске морнарице као нематеријалног културног добра Црне Горе и хрватског народа упућеном Унеску. Треба коначно одредити копнену границу, а посебно разграничења на мору према Конвенцији УН-а, истичу из ХАЗУ, како преноси Индекс.

Треба актуализовати потребу поштовања преузетих обавеза као што је заштита права хрватске мањине те стварно, а „не само декларативно право на неометан повратак и слободно располагање својом имовином свих који су морали напустити своје домове.“

Црна Гора треба, како се наводи, да плати штету почињену у агресији на Хрватску, посебно на културној баштини, и вратити однесено културно благо те „затражити опрост од Хрватске за почињена зла“, преноси Индекс. Црна Гора треба да престане с присвајањем хрватске културне баштине те да осигура реципроцитет Хрватима, тј. слободно политичко и културно организовање и дјеловање на нивоу истовјетном оном коју Хрватска осигурава својим мањинама, додају из ХАЗУ.

У документу се наводе и питања везана уз еколошке и економске проблеме, које би Хрватска требало да ријеши у преговорима прије уласка Црне Горе у ЕУ.

„У Јадранском би мору требало наћи заједнички обострано прихватљив модел еколошког истраживања подморја у сагласности са ставовима из Глазгова те обострано прихватљив наставак евентуалне сигурне производње – одређена искуства у сарадњи у прошлости те утицај Републике Хрватске могу бити од великог значаја; обратити пажњу на загађење Јадранског мора разним отпадом, пластиком, отвореном канализацијом и др., с обзиром на то да се све те нечистоће морским струјама шире од југа према сјеверу и долазе у Хрватски дио Јадрана; смањити негативан утицај на околину ТЕ Пљевља снаге 210 МW“, наводе у ХАЗУ.