Танасковић: Чињеницама против тезе о геноциду

ИСКРА на Фејсбуку

фото: Sputnik / Радоје Пантовић

Тоталитарно мишљење, којим се прописује само једна истина о дешавањима у Сребреници, а криминализује свака расправа о њој, јако је опасна и њој се мора одупрети, каже проф. др Дарко Танасковић, један од најзначајнијих савремених оријенталиста и исламолога.

„Сребренички мит изграђен је на пожељно диригованој интерпретацији једног ратног злочина који може постати нека врста ’оснивачког мита‘ бошњачког народа, а који је у свом највећем обиму закован у представи о извршеном геноциду“, наводи у разговору за портал „Српске новине“ проф. Танасковић.

Говорећи о раду Независне међународне комисије за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији у периоду 1992-1995. године, Танасковић каже да је управо због тога „веома важно и храбро, али и тешко и ризично, но пре свега нужно да се пред међународну јавност изађе са једним опсежним материјалом заснованим искључиво на анализи чињеница, а који ће основано релативизовати и оспорити неке анализе на којима се заснива теза о геноциду“.

„Не могу, наравно, у овом тренутку улазити у садржину још необелодањеног ­’Извештаја­’ Комисије за Сребреницу, али је суштински битно показати да –’хашка истина­’ није ­Јеванђеље­ и да не постоји ниједна људска истина, па ни судска, о којој се не може расправљати, преиспитивати је у светлу нових сазнања и доносити тачнији и потпунији нови судови”, истиче Танасковић.

Он наглашава да „тамна страна ове проблематике лежи у томе што заговорници неприкосновености, готово светости, ­­’хашке истине­­­’ желе да ’геноцид у Сребреници­­’ поставе као нешто што има не само потврђену правну, већ истовремено и апсолутну моралну и истиноносну димензију“.

„Правну у одређеној равни свакако има. Сви они који прихватају одлуке Хашког трибунала, са тог аспекта и у том обиму морају уважавати  и поштовати одлуке Суда за ратне злочине. Не можете ви, рецимо, без обзира на то шта о ­’хашкој истини­‘ мислили, ако је неко правоснажно осуђен на затворску казну због учешћа у ’геноциду у Сребреници­‘, њега пустити из затвора док не одслужи казну или се стекну услови да буде ослобођен њеног даљег издржавања. Постоје и неке друге обавезе које државе имају у погледу сарадње са Хашким судом и његовим институционалним третманом, што се, наравно, све мора у правном смислу поштовати. Али истраживачки, а и морално, у смислу трагања за коначном истином, све мора бити отворено за расправу“, каже Танасковић.

Танасковић подсећа да се данас изнова пишу „читаве књиге о Првом и о Другом светском рату, иако многи мисле да се о њима све битно одавно зна“.

„Данас се истражује нацизам, истражују се чак и личност и деловање самог Адолфа Хитлера, без обзира на то што у вези са његовом улогом у историји не може бити много колебања. Никако не желим да поредим ноторни Хитлеров случај са контроверзним феноменом Сребренице, где много тога још није речено, већ само да укажем на то да се чак и такве, вредносно и морално потврђене појаве и даље научно изучавају и у појединостима преиспитују“, оцјењује Танасковић.

Он сматра да „ту нема краја и не треба да га буде“.

„Страшно је кад погледате неке новије светске енциклопедије, у којима је похрањено знање за будућност, па у њима нађете како се помињу Срби као ’извршиоци највећег геноцида после Другог светског рата у Европи­’, тако да тамо сада праве друштво Немцима, што очигледно неким Немцима, и не само Немцима, и те како одговара. С тиме се не смемо мирити. Нашег потомства ради”, закључује Танасковић.

Опширније о овој теми послушајте у емисији „Спутњик интервју“ са проф. Дарком Танасковићем – Ко је и зашто заташкавао истину о српским жртвама из околине Сребренице?

rs.sputniknews.com

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.