Пуковник Веселин Шљиванчанин демантовао бившег тужиоца за ратне злочине Владимира Вукчевића: Вукчевићеве дилатантске лажи

“Ревизија је моја истина. Победа истине и правних аргумената. Истина за коју је живела и борила се моја породица, нарочито супруга Перса, моји пријатељи, сјајни адвокати Новак Лукић и Стефан Берган, часни официри који би сведочили у још већем броју да је то дозволио суд.”

„Бивши тужилац за ратне злочине у Србији, Владимир Вукчевић у интервјуу недељнику НИН, по ко зна који пут је показао задивљујући ниво правног дилентатизма“, тврди пуковник Веселин Шљиванчанин кога је у наведеном интервјуу, Вукчевић поменуо као пример своје успешне сарадње са Хашким трибуналом, представљајући себе као главног иницијатора понављања суђења овом узорном српском официру.

Ревизија судског процеса пред трибуналом у Хагу Веселину Шљиванчанину је један, ако не и једини, преседан овог суда, а извојевана је захваљујући пре свега необоривим доказима који су потврдили да су оптужбе против њега конструисане и да тужилаштво није имало упориште у чињеницама.

„Ревизија је моја истина. Победа истине и правних аргумената. Истина за коју је живела и борила се моја породица, нарочито супруга Перса, моји пријатељи, сјајни адвокати Новак Лукић и Стефан Берган, часни официри који би сведочили у још већем броју да је то дозволио суд. Велики допринос обарању лажи дао је својим сведочењем генерал Миодраг Панић. Истина може бити само једна и ништа више. То што данас говори тужилац Вукчевић, извађен из нафталина за дневно политичке потребе је ко морска пена. Као и свака лаж, неодржива. Његов вашарски став о мом мењању политичких дресова, мотивисан мојим јавним наступима и истином коју на њима износим. И није проблем таквих као он што сам ја члан Главног одбора један од 500 владајуће странке, већ истина коју сведочим. Стога НАТО лобисти попут Наташе Милић настоје да ме удаље из јавног живота како би ме ућуткали. Сада иду корак даље измишљањима да су ме исчупали из Хага а ја још, показао незахвалност“, наводи овај у народу омиљени официр.

Подсећања ради, Шљиванчанину је у првостепеном поступку изречена казна од пет година затвора, да би је Жалбено веће под председавањем Теодора Мерона утростручило што је један у низу еклатантних примера политичких пресуда пред овим инквизиторским органом чији су главни финансијери САД, Саудијска Арабија и остале чланице НАТО алијансе.

Сатанизацијом и драконским казнама српском политичком руководству, војном и полицијском командном кадру Хашки трибунал је нашао правни алби за злочине НАТО алијансе у бомбардовању Републике Српске 1994., 1995. и Савезне Републике Југославије 1999. године.

Бивши тужилац Вукчевић је изјавио да је захваљујући личном ауторитету успео да начини преседан, убедивши наводно председника суда Покара да донесе одлуку о ревизији судског процеса пуковнику Веселину Шљиванчанину.

„Овом изјавом тужилац Вукчевић, који ми замера да нисам показао захвалност за тај спасоносни гест, показује елементарно непознавање процедуре Суда. Тврдња да је договорио све са Покаром уз одобрење председника Жалбеног већа у потпуности га демантује, што потврђују и следеће чињенице“, наводи Шљиванчанин.

„О ревизији не одлучује председник суда већ Жалбено веће, које ме осудило на 17 година робије. Председник Жалбеног већа није био Покар, како тврди Вукчевић, већ Теодор Мерон. Тврдња да је утицао на Покара је врхунац лицемерја бившег тужиоца који своју лојалност Хашком трибуналу и одиум јавности сада покушава спрати лажним доброчинствима и наводном борбом за права Срба суђених у Хагу.

Судија Покар је био члан Жалбеног већа које је одобрило ревизију, али је једини издвојио мишљење и гласао против поновног суђења. Ето толико о Вукчевићевом утицају на судију Покара и његовим напорима да нешто учини за праведнији третман Срба у Хагу.

Гротексна је и Вукчевићева тврдња да је судија Покар захтевао од њега да разговара са главним тужиоцем Хашког трибунала Сержом Брамерцом да на одлуку Жалбеног већа не улаже жалбу, што је врхунац незнања бившег тужиоца за ратне злочине у Србији, Владимира Вукчевића, кога су, управо скромно познавање права и спремност на неетичке и компромитујуће одлуке, препоручили за то непопуларно али веома утицајно место. По правилима трибунала тужилац нема право да се жали на одлуку Жалбеног већа о ревизији, јер против те одлуке није дозвољена жалба, што такође раскринкава Вукчевићев покушај да се представи у хуманистичком и правдољубивом светлу“, резигнирано ће Шљиванчанин.

Колики је био Вукчевићев утицај на тужиоца Брамерца сведочи и угледни адвокат Новак Лукић, бранилац Веселина Шљиванчанина пред Хашким трибуналом.

„Тужилац у ревизији има право да оспорава аргументе који су довели до ревизије и да се бори да она не успе. И колико се сећам Брамерцова заменица Хелен Бренди се својски трудила да ревизија не успе“, категоричан је адвокат Лукић, што је такође потврда Вукчевићевог пост фестум прања савести, али и покушај пласирања неистина и фалсификовања историјских факата у покушају да у бољем светлу представи и Теодора Мерона председника Међународног трибунала и Жалбеног већа, чије ће одлуке, нарочито ослобађајућа пресуда хрватским генералима Готовини и Маркачу једног дана постати предмет, ако не правне, свакако правно-историјске ревизије.