Владимир Варава: ВИШЕ ОД ОБИЧНЕ ЉУБАВИ ПРЕМА ОТАЏБИНИ…

Једна од најчешћих примедби на рачун руске филозофије, од стране оних који је познају само врло површно, јесте да су руски филозофи наводно патили од нарцисоидне зависности од Русије, јер су сви без изузетка Русију чинили својом главном темом.

Зашто је Русија заиста тако привлачна нашим ауторима, пре свега песницима, већ је објаснио Гогољ у „Изабраним местима“, у чланку „О лиризму наших песника“. То је писмо Жуковском, у којем су изложене програмске тезе за разумевање наше националне самосвести.

Лиризам о којем говори Гогољ излази изван оквира естетске категорије, који карактерише уметничку посебност аутора; овде је то библијска метафизика, чији су извор „високи предмети“. Он пише: „у лиризму наших песника постоји нешто што немају песници других нација, управо – нешто блиско библијском … наши песници су видели сваки висок предмет у његовом законитом додиру са врховним извором лиризма – Богом, неки свесно, други несвесно, јер руска душа услед своје руске природе већ то некако сама чује, не зна се зашто“.

Таква је природа руске душе, природа необјашњива и непојмљива, чија је суштина у томе да осећа Бога. Песници то изражавају најосетљивије и најделикатније.

Даље Гогољ открива то очарање Русијом код руских песника-филозофа: „Рекао сам да су два предмета изазивала код наших песника ту лиричност, блиску библијској. Први од њих – Русија. При самом том имену код нашег песника некaкo изненада просветли поглед, његов видик се распростире, све постаје шире, и он сам као да се облачи у величину, уздижући се изнад обичног човека. То је нешто више од уобичајене љубави према отаџбини“.

И то, каже Гогољ, није „сладуњаво хвалисање“ својствено „квасним патриотама“, од којих ћеш „само да пљунеш на Русију“. То је нешто сасвим друго. То је, каже Гогољ, пророчанство о Русији, које се „рађа од непланираног додира мисли са врховним Провиђењем, које се тако јасно чује у судбини наше отаџбине“. То је „прозрење прелепог новог здања“, које пре свих чује песник, јер је он визионар.

Гогољ даје одговор зашто пророкује само Русија, а не Француска, Енглеска и Немачка. „Зато што она јаче од других чује Божју руку у свему што се у њој остварује и осећа приближавање другог Царства. Због тога наши песници звуче библијски. И то не може бити код песника других народа, колико год они волели своју отаџбину и колико год умели жарко да изразе ту љубав.“ Иначе, ти европски народи немају шта да кажу, јер је код њих Бог умро и одавно им ништа не саопштава.

Гогољ је открио и образложио суштину руског месијанства, месијанства првенствено карактеристичног за руску филозофију, јер се у њој исказује дух националне метафизике, пошто је он у њој жив, а то значи, пратећи Достојевског, већ и свељудски дух. Руска идеја постаје универзална свељудска идеја, зато је не воле они чија је духовна чаша празна.

(Телеграм канал В. Вараве; превео Ж. Никчевић)