Владимир Варава: СВУД НАОКОЛО РАКИТИНИ
Кроз глас Димитрија у роману „Браћа Карамазови“, Достојевски каже: „Карамазови нису подлаци, већ филозофи – јер су сви прави Руси филозофи; а ти, упркос свом школовању, ниси филозоф, ти си простачина.”
Ово би се, наравно, могло одбацити као пуко разметање, глупост или она врста шокантног, бесмисленог, „карамазовског” бунцања које уопште није вредно озбиљног разматрања.
Ипак, овде лежи дубока истина; Достојевски тачно зна о чему говори. Значајно је то што Димитрије не изриче ову тврдњу у вакууму; он је упућује конкретно Ракитину – „подлацу” и „простачини“, човеку који је циничан, ситничав и аморалан, и који увек тежи искључиво сопственој користи. Такав човек не може бити ни прави Рус нити филозоф, и никакво формално образовање не може га учинити таквим.
Руски филозоф своју филозофију не изводи из разума, знања, науке или формалног образовања. Он је, напротив, филозоф снагом свога срца, своје душе, своје савести и своје аутентичности. Из таквог човека произилази све што је заиста истинито – па макар било и одвратно, застрашујуће или несхватљиво – то остаје истинито, а тиме и филозофско; јер филозофија не трпи лицемерје.
Човек може стећи знање и образовање, може постати стручњак или професионалац; али не може научити оне дубоке моралне истине које од човека чине правог филозофа – а тиме, у ширем смислу, и правог Руса. Зато Ракитин није филозоф, док сви Карамазови – укључујући и Фјодора Павловича – то јесу.
А колико је данас међу нама таквих Ракитина, како у филозофији, тако и у животу?
(Телеграм канал В. Вараве; превео Ж. Никчевић)
