Владимир Умељић: АХ, ТАЈ ФАТАЛНИ ПАРАДАЈЗ!

Када је после Колумбових открића парадајз стигао у Западну Европу, важио је стотинама година као отровни, смртоносни плод. Разлог је био, јер су га тадашње водеће елите, дакле племићи, јели из својих цинканих тањира са оловном глазуром, коју је киселина парадајза нагризала и ослобађала и – племићи су умирали од тровања оловом.

Њихови поданици су га јели из својих дрвенх чанака и – уживали.

Да ли данашње водеће елите Западне Европе сматрају Русе (а пре тога Србе) парадајзом и превиђају да желе да га поједу из својих одавно зарђалих цинканих тањира са оловном глазуром?

„Алелуја, читав свет и, напокон, и Европа су схватили да, ако желимо да окончамо сукоб у Украјини, морамо да разговарамо са руским председником. Ми о томе говоримо од почетка рата”, поручио је словачки премијер Роберт Фицо.

Његова изјава уследила је након што су фински председник Александер Стуб и норвешки премијер Јонас Гар Стере у уторак иницирали телефонски разговор са Путином.“ („Политика“, Београд, 28.10.2026.).

Коначно гласови разума и у ЕУ-крилу НАТО-империје?

Да, несумњиво, но заклети „јастребови“ у Берлину, Лондону и Паризу још увек сањају о „стратешком поразу“ Русије и констелацији, у којој ће они диктирати Кремљу неки нови ултиматум, као својевремено Србима у Рамбујеу, и то назвати „мировни споразум“.

Па ако ови одбију, као тада Срби – шта?

Бомбардовање, комадање државе и неки нови Хашки трибунал за руске државнике и генерале? А све у име своје самопроглашене „међународне заједнице заједничких вредности“ и, наравно, међународног права.

Ког то међународног права?

Оног, који је НАТО хладно згазио, фактички ставио ван снаге разарајући другу Југославију и бомбардујући Србе? Рушећи школе и болнице, уништавајући путничке аутобусе пуне цивила и телевизијске студије, убијајући жене и децу, називајући невине жртве „колатералном штетом“?

Да ли су ту дошле до изражаја те „заједничке вредности“?

Немачки канцелар Фридрих Мерц је недавно, 28.10. у ударном вечерњем термину Првог програма немачке телевизије (АРД) свечано, загробним гласом поручио из Јапана, где је иначе уговарао и војну сарадњу, која је силом прилика била прекинута после Другог светског рата и пораза тадашњих Сила осовине (Хитлерова Немачка, царско-теократски Јапан, фашистичка краљевина Италија):

„Ми не смемо да дозволимо да у међународним односима завлада „право јачега“!

Свака част или „Алелуја!“, како би рекао словачки председник Фицо, но опет – које је то право узео НАТО себи на крају 20. века у односу на Србе? Да то није можда било – право слабијег?

Или право на еугенику, еутаназију?

А можда би насилна смрт мале Милице Ракић од њихове руке на њеној ноши требало да је била нека врста привилегије, када они безмерно бласфемично оглашавају да она долази од „Милосрдног анђела“?

Но чему узбуђивање, мала девојчица је била само још једна „колатерална штета“.

Од ког тренутка је легитимно говорити о лицемерју, дволичности, двоструком моралу, дуплим стандардима, селективном схватању права, као и основне људске етике, о лажном хуманизму?

О инквизиционом и империјалном „праву“, које је увек било „право јачега“?

Тја, пре ће бити да се историја понавља и да данашње водеће елите Западне Европе сматрају Русе (као и пре тога Србе) својим парадајзом и тврдоглаво, слепо и глуво превиђају да желе да га поједу из својих безнадежно престарелих цинканих тањира са оловном глазуром.

Жалосно, но надајмо се да барем њихови поданици једу из дрвених чанака и да неће дозволити да им њихове врхушке потуре то своје олупано посуђе. Другим речима, да ће им њихови бирачи показати „црвени картон“, пре него што буде прекасно.

Алелуја.