Павел Шчелин: ТАЈ ВОЗ ЈЕ ДАВНО ОТИШАО...
Врло важно је констатовати: срушио се велики консензус о Другом светском рату. Њега више нема. Нема више заједничке историје Другог светског рата. Притом, главну улогу ту су имале баш источноевропске земље. Оне су највише допринеле да тај консензус ишчезне.
Углавном, сад имамо најмање пет верзија Другог светског рата.
Америчка – ми смо дошли, све смо победили и свакога ослободили.
Европска – па то и није била нека нарочита победа, немачки Рајх је у понечему претеривао, оно са Јеврејима испало је баш незгодно, али сȃм тај сан о заједничкој Европи био је добар, а апсолутно зло су, наравно, руски Совјети.
За Кинезе, и уопште за Источну Азију – све су то била ваша европска трвења, Други светски рат је у ствари велика антиколонијална битка против вас, европских ниткова.
Источна Европа каже: не, није било никакве победе, ми смо ту били највеће жртве.
Постоји, наравно, и руска верзија, али сад наступа тренутак кад је Русија принуђена да освести следећу чињеницу: Други светски рат није био некакав случајни нацистички инцидент. Не, то је био поход уједињене Европе против нас, као и у претходним вековима.
Те верзије су непомирљиве. Кад немате заједничку историју, немате ни минимум простора за игру са моралним капиталом, и зато ћемо у овој деценији видети даљи талас преосмишљавања конфликата и приступања новом разумевању глобалне архитектуре.
P.S.
Врло је чудно посматрати позицију читавог низа источноевропских политичара који покушавају да ускоче у вагон воза који је отишао пре двадесетак година. На читавом постсовјетском простору видимо баш такво јако стремљење: вратите нам 2007. годину. Међутим, ступање у Европску унију данас – то ни издалека није оно што је било тада. Али ево, још живи тај пусти сан: вратити се у свет где је све било добро и јасно, кад је Русија била слаба а Европа јака, цветајућа, која ће нас примити у свој загрљај. Шта је, дакле, главни задатак тих елита? Добити улазницу за воз који је давно отишао. И то иде све до издаје сопственог историјског памћења.
(Телеграм канал П. Шчелина; превео Ж. Никчевић)
