ТРАГ У ВРЕМЕНУ: Књига „Српска гробља на КиМ: уништена споменичка и језичка баштина“ Митрe Рељић

ИСКРА на Фејсбуку

У издању Матице српске из Новог Сада објављена је књига „Српска гробља на Косову и Метохији: уништена споменичка и језичка баштина“ професорке Митре Рељић

фото: stanjestvari.com

„С молитвеним сећањем на посмртно убијане, и без гробосклона остале бебе из колевке, девојчице и дечаке, младиће, девојке, старце. На давно и недавно уснуле наше очеве и мајке, браћу и сестре, кћери, синове, пријатеље, на оне, само Вишњем познате, који леже под безименим хумкама и које нема ко да помене. На, за Отаџбину пале војнике, жандаре, пилоте, свештенике, студенте, ђаке, учитеље, лекаре, песнике, болничарке, зидаре, домаћице, шумаре, тежаке, рударе… На све Радмиле и Радомире, Миланке и Миловане, Добрије и Добринке, Стојане и Стојанке, Јаблане и Ковиљке, Јеремије, Јефимије, Пантелије, Ристосије…“ – гласи посвета у књизи проф. др Митре Рељић.

У издању Косовско-метохијског одбора Матице српске објављена је књига „Српска гробља на Косову и Метохији: уништена споменичка и језичка баштина“. Рецензенти књиге су: академик Предраг Пипер, проф. др Марта Вукотић, проф. др Софија Милорадовић и мр Живојин Ракочевић. У склопу књиге објављен је и резиме на руском, енглеском и немачком језику. Монографија представља резултат вишегодишњег прикупљања и обраде споменичких натписа са порушених камених белега, као и података са поломљених или ишчупаних дрвених крстова, уништених спомен-чесми подигнутих на гробљима, лимених плочица постављаних (уместо крстова) изнад глава упокојених и убијених Срба и неидентификованих страдалника током и након ратних сукоба 1999. године. Мисао о потреби бележења надгробних текстова пре него што их „прогута” земља, јавила се недуго по изгону приштинских Срба 1999. године.

У првом делу књиге разматра се сакрални и национално-културни значај надгробних споменика уопште, а посебна пажња посвећује се српским гробљима на Косову и Метохији и надгробним споменицима у нестајању. Други део књиге представља емпиријску подлогу навода и закључака датих у првом делу. Чини га корпус пуних или непотпуних натписа преузетих са оштећених, срушених и (или) поломљених (неретко здробљених) споменика на српским гробљима широм Косова и Метохије. Грађа је у књизи представљена по областима и местима, а презентованом корпусу натписа претходи текст који садржи кратак подсетник на историју насеља и на оно што се, почев од 1999. године, догађало са његовим становништвом, црквом (црквама) и месним гробљем (гробљима). Поред писане, монографија садржи и фотографије као додатну врсту грађе. Сет фотографија са сваког од, књигом обухваћених, гробаља прати споменичке натписе са дате гробљанске локације.

Анализом се утврђује да, ма колико оскудни, споменички натписи на гробљима Косова и Метохије пружају довољно података о историјском усуду, вечитим, насиљем изазваним миграцијама и тегобном животу косовско-метохијских Срба, о патријархалној везаности породице, свагдашњој скромности, вери и праштајућој природи Косовца и Метохијца. Такође се долази до закључка да споменички натписи на српским гробљима Косова и Метохије представљају, између осталог, драгоцену језичку грађу која пружа обиље података, како за опште сагледавање социолингвистичке, етнолингвистичке и лингвокултуролошке мапе покрајине, тако и за изучавање бројних појединачних питања из области српскога језика – антропонимије, дијалекатских и других специфичности. Њиховим нестајањем у контексту организованог затирања српског културноисторијског и духовног наслеђа, нестаје и могућност да се у овом погледу било шта учини.

Опрема: Стање ствари

(Матица српска, 10. 6. 2020)

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.