СЈЕЋАЊЕ НА ВЕЛИКОГ УМЈЕТНИКА: Сава Шумановић – српски Сезан

ИСКРА на Фејсбуку

Сава Шумановић (фото:dnevno.rs)

Један од највећих српских сликара и умјетника 20. вијека Сава Шумановић /1896-1942/ рођен је на данашњи дан 1896. године.

Шумановић је родом из Винковаца, гдје му је отац радио као шумарски инжењер. Послије четири године породица се преселила у Шид.

Похађао је гимназију у Земуну, у којој и почиње да се занима за умјетност. Иако је отац желио да му син буде адвокат, Сава уписује Вишу школу за умјетност и обрт у Загребу, коју завршава са најбољим оцјенама 1918. године.

Почео је као импресиониста, затим је потпао под утицај кубизма и најзад се задржао на колористичким схватањима париске школе, док други историчари умјетности његово стваралаштво смјештају у умјетничка пространства од кубизма преко поетског реализма до умјереног експресионизма.

Стваралачки опус великог сликара обухвата око 800 уља на платну и више од 400 цртежа, акварела, гвашева и пастела.

АНДРЕ ЛОТ: ШУМАНОВИЋ ЈЕ БОЉИ ОД СЕЗАНА

Слика „Доручак на трави“, коју је насликао 1927. године, наишла је на одличне критике у Француској. Његова, можда, најбоља слика јесте „Пијана лађа“, инспирисана истоименом пјесмом Артура Рембоа, али су је критичари у то доба лоше примили.

Његове слике су се 1929. године нашле пред жиријем Париског јесењег салона, који их је оцијенио највишим оцјенама, а угледни париски сликари били су одушевљени Шумановићем.

Чувени Андре Лот рекао је да су Шумановићеве слике од „велике вриједности, а сигурно и боље од Сезанових, јер је боље школован“.

УСТАШЕ УБИЛЕ ВЕЛИКОГ СЛИКАРА

Априлски слом Краљевине Југославије Сава дочекује у Шиду који постаје дио усташке Независне Државе Хрватске. Све то наводи Шумановића да се сасвим повуче из јавног живота.

Закон о забрани коришћења ћирилице на територији усташке државе тешко га је погодио, па је у знак протеста престао да потписује своје слике и почео да на њима уписује само годину настанка.

Усташе су 30. августа 1942. године убиле Шумановића и бациле га у масовну гробницу у Сремској Митровици.

На простору уз старо православно гробље у Сремској Митровици усташе су погубиле око 150 недужних мушкараца, жена и дјеце из Шида, међу којима је био и Сава Шумановић.

НЕКЕ ЖРТВЕ ЖИВЕ ЗАКОПАНЕ

Шумановић је ухапшен 28. августа рано ујутро. Према свједочењима, усташе су брутално претукле затворенике, а онда им је такозвани покретни пријеки усташки суд изрекао смртне казне.

Стријељани су уз упаљене бакље крај спремних рака – пуцано им је у потиљак или су директно морали да легну у раку да би у њих пуцали. Потом су поливани кречом и затрпавани земљом.

Један број људи је угушен, јер су рањени и још живи затрпавани, док су се испод земље чули потмули јауци.

ШУМАНОВИЋЕВА МАЈКА ПОКЛОНИЛА СЛИКЕ ЗА МЕМОРИЈАЛУ ГАЛЕРИЈУ

У моменту хапшења на Шумановићевом „штафелају“ остала је управо завршена слика „Берачице“, данас изложена у Меморијалној галерији у Шиду.

У Музеју Срема у Сремској Митровици постоји документ који свједочи о Шумановићевом стријељану. Ријеч је о одговору на захтјев Персиде Шумановић, умјетникове мајке, да јој сина пусте из притвора.

Тек два мјесеца послије, након што је Сава одавно стријељан добила је одговор Независне Државе Хрватске, односно Усташке надзорне службе. У том одговору писало је да је Сава Шумановић осуђен на смрт и стријељан. Одговор завршава усташким поздравом „За дом спремни!“.

Према сједочењима, Персида Шумановић је тешко поднијела убиство сина јединца и годинама је постављала на сто тањир за њега и увече му размијештала кревет, не мирећи се са губитком.

Шумановић је прије свог погубљења у једном писму пријатељу 1934. године, предвидио 1942. као годину своје смрти.

На мјесту стравичних погубљења у Сремској Митровици 1960. године подигнут је спомен-парк, а Шумановићева мајка је на десетогодишњицу убиства преостале радове поклонила Шиду ради отварања Меморијалне галерије.

Једна од највећих домаћих сликарски награда носи данас име Саве Шумановића.

РТРС

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.