КАКО СУ РУСКИ КАДЕТИ СПАСИЛИ МОСКВУ: Филм „Подољски кадети“ – одушевили публику и критику

ИСКРА на Фејсбуку

Филм „Подољски кадети“ (фото: Централ Партнершип)

Филм „Подољски кадети“, који говори о јединици која је у Другом свјетском рату, фактички, спасила Москву да не падне нацистима у руке, одушевио је руске филмске критичаре у публику.

Филм, чији је режисер Вадим Шмељов, снимљен је уз велико поштовање и пажњу према историјском чињеницама. Источни фронт се приказује сасвим другачије од онога на шта су навикли западни гледаоци.

Почетком новембра у руским биоскопима почело је приказивање „Подољских кадета“. Филм је одмах засјенио већину новијих филмских остварења посвећених совјетско-њемачком сукобу у Другом свјетском рату.

И руска публика је високо оцијенила филм, а ускоро се очекују премијере у Европи и САД.

Филм је заснован на догађајима са почетка октобра 1941. године, које је маршал Георгиј Жуков окарактерисао као најопаснији период битке за Москву.

Тих дана, совјетске трупе које су браниле југозападне прилазе Москви нису имале ниједну јединицу способну да се одупре непријатељу.

Требало је спријечити неометано пребацивање трупа њемачке Групе армија „Центар“ у овом правцу према Москви, а, такође, добити на времену како би се учврстили одбрамбени положаји непосредно испред улаза у град и како би пристигле резервне јединице из удаљених дјелова земље.

У ту сврху, у сусрет Нијемцима послато је 3.500 кадета двије подољске војне академије – пјешадијске и артиљеријске. Тај кадар је по завршетку школовања требао да постане официрски, али у тим критичним околностима кадети су се борили као обични војници.

Совјетска команда рачунала је да ће кадети бар пет дана задржати напредовање непријатеља у Калушкој области, 150 километара од Москве.

На крају је погинуло око 2.500 људи, али су кадети издржали чак 12 дана, што је било спасоносно за Москву.

„Подољски кадети“ заузимају посебно мјесто међу остварењима о ратном сукобу СССР-а и Трећег рајха, познатом у Русији под називом Велики отаџбински рат, а на Западу као Источни фронт.

У овом филму нема никаквих клишеа у вези са совјетским периодом, на које су западни гледаоци навикли, истиче „Руска ријеч“.

Америчка и европска кинематографија ријетко када дају вјеродостојну слику рата између Црвене армије и Нијемаца.

Довољно је сјетити се сцене из „Непријатеља пред вратима“, када совјетска пјешадија јуриша на њемачке положаје као стадо оваца са једном пушком на тројицу војника, а у леђа их рафалном паљбом „подстичу“ казнени одреди властите војске.

Стварност је, међутим, била сасвим другачија. Црвена армија је имала сасвим довољно оружја, а казнени одреди су хватали дезертере у позадини, а понекад су се и сами упуштали у борбу са непријатељем.

Кадети у овом филму нису стадо које команданти и комесари шаљу у кланицу. То су обични момци, многи још немају ни 18 година. Они једва чекају да се сукобе са непријатељем, али осјећају и страх.

Труде се да побиједе страх како не би издали пријатеље и своје најближе, што неко постиже са већим, а неко са мањим успјехом.

„Подољски кадети“ снимани су на терену гдје су вођене борбе, у Калушкој области. Ту су, према сачуваним документима, врло пажљиво реконструисани сви детаљи: ријека, мост, куће, утврђени положаји, униформа и оружје.

Компјутерска графика чини само 10 одсто свих ефеката у филму. Из музеја су за потребе снимања довезени и рестаурирани оригинални њемачки оклопни транспортери и тенкови „Т-4“, „Т-2“ и „Т-38“, те совјетски противтенковски топови калибра 45 милиметара и легендарни тенкови „Т-34“.

„Вјеродостојност је важнија од свега“, истиче Игор Угољников, један од аутора сценарија и продуцент.

Консултанти су све вријеме били присутни на снимању и чак су провјеравали који бројеви се лијепе на тенкове, као и бројеве дивизија.

РТРС

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.