Хвала Боже на оваквом дару, још Србину уз прољеће пошаљи славу стару: Алекса Шантић – Прољеће

Прољеће

Гле красоте, гле љепоте
Што се сада створи!
Гле како се љупка, мила
Тица пјесма хори.

Пупољци нам са свих страна
Своје главе дижу,
А мириси разног цв’јећа
У груди нам стижу.

Љубичица красна, мила,
Шири листе своје,
А славујак код ње стао,
Умиљато поје.

Челица нам лака, хитра,
Око цв’јећа л’јеће,
Прољеће је мило дошло,
Мировати неће.

Забруј’о је већ и поток
Студени и ‘ладни,
Весел’те се сада и ви,
Сиромаси јадни.

Радостан је сада пастир,
Па уз фрулу свира,
Око њега мило стадо,
Па травицу бира.

Ратари се са свих страна
Журе својим ралом,
– Сада има и лептира,
Благо Ники малом! –

Долетјела хитра ласта,
Кроз зрак се вијуга,
Поносито стао славуј,
Гледа је из луга.

Хвала теби, мили Боже,
На оваквом дару!
Још Србину уз прољеће
Пошљи славу стару!

*

Алекса Шантић