Гвоздене су ноге моје, идем трњу да се врнем: Ђура Јакшић – Стазе

Ја уступам цвећа стазе Којима је нога мека; Нек по цвећу жене газе, А трње је за човека

Две преда мном стазе стоје
Једна с цвећем, друга с трњем;
Гвоздене су ноге моје
Идем трњу да се врнем.

Ја уступам цвећа стазе
Којима је нога мека;
Нек по цвећу жене газе,
А трње је за човека!