Један од највећих филмских режисера свих времена Акира Куросава /1910-1998/, који је прославио кинематографију Јапана, једини режисер који је добио два пута награду “Оскар” за најбољи инострани филм, рођен је на данашњи дан 1910. године.
Успјешно је спојио јапанску традицију и културу са европским сензибилитетом, а критичари су га назвали “тено /цар/ јапанске кинематографије”.
Филмови: “Рашомон”, “Седам самураја”, “Крвави пријесто”, “Идиот”, “Живјети”, “На дну”, “Додескаден”, “Дерсу Узала”, “Кагемуша”, “Ран”, “Мададајо”.
Због мајсторског владања разним драмским структурама, на Западу је назван Шекспиром филма, док је у домовини добио надимак “Император”.
Куросава је један од снажнијих и оригиналнијих аутора јапанске и свјетске
кинематографије.
Према сопственом признању, мото његове умјетности стаје у питање: “Зашто људи не могу срећније да живе заједно?”.
Његов најбољи филм, савршена метафора, јесте “Рашомон”. Премијерно је приказан у Токију августа 1950. године. Прича која говори о субјективном погледу људи на један догађај и ствари око њих спада у врх свјетске кинематографије.
Након тога, “Император” снима “Седам самураја” и “Тјелесну стражу”, па “Кагемушу” и “Ран”. Све су то филмови који се сматрају класиком.
Данас влада мишљење да је Куросава највећи филмски умјетник са простора Азије, и један од највећих филмских стваралаца у свијету.
Посебно су фасцинантне његове екранизације Шекспирових дарама – “Магбет” /у Куросавиној верзији носи назив “Крвави престо”/, затим екранизација “Идиота”, па “Краља Лира” /”Ран” код Куросаве/.
Куросава је имао јединствену сниматељску технику – користио је даљинска сочива јер су издуживала кадар.
Он је сматрао да ће постављањем камера даље од актера од њих добити бољу глуму.
Осим тога, користио је и неколико камера што му је омогућавало да сними акциону сцену из разних углова.
Куросавин заштитни знак био је кориштење временских елемената како би дочарао атмосферу и унутрашње дилеме ликова: јака киша, снажна врућина, хладни вјетар, снијег и магла…
Куросава је освајао награде на свим свјетским фестивалима – у Кану у Венецији у Берлину, два пута је добио “Оскара” за страни филм…
Данас га филмофили сматрају најбољим азијским и једним од најбољих аутора у историји филма.