Где Србин страда – Христос се роди!
Михаило Меденица (фото: in4s)
Ој Божићу славни братствениче,
благовести и вечна корото,
очињи ми виду витлејемски
братствениче- анђелска порото.
Судише ми звери по Бадњаку,
распињали на гусле и славу,
преклаше ми преклану ми матер,
залуду ми одсецали главу…
Нисам дао распеће са груди,
није глава да чами до века,
док је живог Господа у мени
у њима је мртвога човека…
Спалише ми кућу и гробове,
залуду ти наздрављају враже,
нису твоји но моји огњеви,
туде Србин- Бадњаке налаже…
Гонисте ми храстове у гори,
вида сплели у црну копрену,
није српство штоно данас роди
но распећем расутог полену…
О, Бадњаче мили имењаче,
о, причести рода ми невесто,
воштанице моја посестрице
О, Божићу- Господњи ми престо…
У пламену куће прађедова
крв наздрављам, од костију хлебом,
на прагу ми преклан положајник,
дарујем га и земљом и небом…
Ево нам Божића, славог братственика,
залуд те крвник у вртачу води,
витлејемском ноћи видиш без вида,
где Србин страда- Христос се роди!
– Михаило Меденица
