Потомак је мађарских Јевреја који су емигрирали у Америку. Њена поезија припада објективистичкој поетици, насталој током тридесетих година 20. века, чији су главни представници били Луис Зуковски, Чарлс Резникоф, Џорџ Опен и Карл Ракоси.

Пратећи ову поетику она третира песме као предмете, наглашавајући озбиљност, интелигенцију и песникову способност да проницљиво посматра свет тако што употребљава обичне свакодневне речи.

У есеју Докази и теорије наводи како заступа поезију која се приближава тишини и граничи са ишчезнућем. Године 1993. добила је Пулицерову награду за књигу Дивљи ирис.

Била је песник лауреат Библиотеке америчког конгреса 2003-2004. године. Тренутно је писац-резидент на Универзитету Јејл и предавач на Програму за креативно писање Бостонског универзитета. Живи у Кембриџу, у држави Масачусетс.

Неколико њених песама на српски је превео Радомир Д.Митрић које можете прочитати овде.