Алекса Шантић: И свуда гдје је српска душа која, тамо је мени отаџбина моја

Моја отаџбина

Не плачем само с болом свога срца
рад земље ове убоге и голе;
Мене све ране мога рода боле,
и моја душа с њим пати и грца.

Овдје, у болу срца истрзана,
ја носим клетве свих патњи и мука,
и крв што капа са душманских рука
то је крв моја из мојијех рана.

У мени цвиле душе милиона –
мој сваки уздах, свака суза бона,
њиховим болом вапије и иште.

И свуда гдје је српска душа која,
тамо је мени отаџбина моја,
мој дом и моје рођено огњиште.