
Шта раде по Црној нам Гори ови државни јавни и приватни тужиоци?
Гдје, то јес ђе гледају?
Саслушавају, видим, Милана Кнежевића због некакве изјаве о покојном генералу, Мандића разапињу због изјаве саучешћа ожалошћеној породици, а ту, такорећи пред пословично уздигнутим носом, по књижарама и библиотекама, у стотинама и хиљадама примјерака, и дан-данса им се шепури овај очигледно провокативни, етничку-мржњу-подмукло-подстичући наслов.
Ко то преводи, објављује, продаје и – што је најгоре – чита, баш у овом деликатном регионалном тренутку?
И докле? Сензибилни смо веома, хоћемо истрагу!
P.S.
Фјодор Михајлович, додуше, има двоструки алиби. Ем је и он покојни, ем је на руском језику наслов безазлен: „ПОДРОСТОК“. Комшије Хрвати су били опрезнији, у њиховом преводу то је „ЖУТОКЉУНАЦ“. Па зар на црногорском, кад већ и он постоји, не може да се смисли нешто мирољубиво? Рецимо: „ЂЕТИЋ“. Или, као што ми је давно предлагао Ранко Рајковић, још аутентичније, још белведерскије: „ФРЏОПАЦ“. А не овако лукаво подметнуто, српски – „МЛАДИЋ“ – да нас читав свијет препозна и не дај Боже погрешно разумије.