СИНИША ЉЕПОЈЕВИЋ: Зашто Блер и Британци саветују Владу Србије?

Савременом политичком Србијом доминирају нејасноће и покушаји скривања од јавности кључних збивања од највећег државног интереса. Међу симболима тих процеса је и присуство бивших страних политичара а садашњих лобиста за које јавност ипак некако сазнаје, додуше на посредан начин. Најбизарније су вести да је и бивши британски премијер Тони Блер, некадашњи шампион НАТО бомбардовања Србије и још увек активни лобиста за независност Косова и Метохије, саветник Владе Србије и да британски „стручњаци“ обучавају државне службенике. Шта то, у ствари, раде Блер и Британци у Влади Србије?

Пре свега, о чему то Тони Блер може да саветује власти Србије? Блер је у Британији остао упамћен као председник владе који је активно урушавао институције дајући овлашћења партијским чиновницима, понижавао државне службенике, и заобилазио процедуре предвиђене законом. Постао је и симбол медијских обмана и лажи чак и у Парламенту. У британској јавности има статус човека који је на лажима Британију увео у пет ратова чије су последице разарање удаљених земаља и стотине хиљада изгубљених живота. Већина Британаца га сматра ратним злочинцем и политичким преварантом. Ништа мање важно није ни питање ко је уопште довео Блера у Београд? Он је већ дуго присутан у власти Србије а раније се тврдило да су га довели „пријатељи“ из Абу Дабија који га наводно и плаћају. Уочљиво је да се о томе више не говори. После одласка са места премијера Блер је кренуо у приватне послове распродаје државних контаката и тајни које је створио док је био на власти и, уз подршку Америке, зарадио велике паре. То се у Британији није никада раније догодило.

ПОДИЗВОЂАЧ РАДОВА ДУБОКЕ ДРЖАВЕ
Тони Блер је, у ствари, нека врста подизвођача радова специјалних операција западне такозване „дубоке државе“ коју изнад свега симболизују бивши председник Америке Бил Клинтон и његова супруга Хилари. Блер је део „Клинтонове екипе“. Своје услуге нуди и специјалне операције спроводи преко шеснаест својих невладиних организација и института. Сви ти послови су у великој мери обавијени велом тајни. На згради у Лондону, на пример, где су канцеларије Блерових организација уопште нема табли да су оне ту налазе.

Вештим маневрима пребацивања новца са рачуна једне организације на другу избегава се порез а сав новац у највећој мери заврши у једној која је регистрована у Кигалију, у Руанди, где уопште не плаћа пореске обавезе. Блер је и пријатељ и саветник председника Руанде генерала Кигамеа којег оптужују и за ратне злочине у тој земљи. Њега од тих оптужби, као адвокат, брани Блерова супруга Шери.

Временом, међутим, Блер има све мање клијената. Поред Руанде, присутан је у другим земљама у Африци, у Гвинеји Конакри и Сијера Леонеу. Суштина посла је – поред специјалних операција – прикупљање обавештајних података и стварање амбијента за субверзије тих држава, и у Блеровом лобирању да државе које он саветује купују робу од компанија које га плаћају, или да кроз такозване „реформе у приватизацији националног богатства“ посао добију они чији је Блер лобиста.

АЛБАНСКИ САВЕТНИК, ГАДАФИЈЕВ „ПРИЈАТЕЉ“
Све је то Блер веома добро наплатио. Рачуна се да је до сада приходовао око 200 милиона фунти и стекао 37 станова и кућа у Британији. За Србију би требало да буде посебно занимљиво и то што је Блер истовремено саветник владе Албаније и блиски пријатељ косовских Албанаца. Блер је редован почасни гост „Косовске амбасаде“ у Лондону, где га дочекују као „хероја“. Још је занимљивије питање да ли можда он и његови људи кроз привилегију увида у послове Владе Србије додатно зарађују и од Албанаца којима преносе те – на неки начин – тајне Србије?  Уз то, у Блеровом  Институту за веру (религију) је и бивши старешина Исламске заједнице у Босни и Херцеговини Мустафа Церић. Ефенди-Церић је и високи функционер Муслиманске браће која харају по Босни и Херцеговини и носиоци су антисрпског расположења.

За актуелну политичку елиту Србије би било веома корисно подсетити се и изненадног пријатељства Тонија Блера са покојним лидером Либије Моамером Гадафијем. Блер се спријатељио са Гадафијем, и заиста либијски лидер га је називао „својим пријатељем“ још док је био премијер, а после одласка са власти био му је нека врста саветника. Блер је тако био у прилици да сакупи довољно поверљивих информација. Оно до чега је то довело и шта се десило свима је добро знано.

Присуство Института Тонија Блера у Влади Србије је пре неколико дана потврдила и председница Владе Ана Брнабић. Она је, према извештатима медија, „захвална том институту на свему што раде и подршци коју пружају пре свега њеном кабинету“. Она је, такође, тврдила да Блеров институт не добија ни динар из буџета и да ради pro bono, значи бесплатно. Она је рекла да на такав начин Србија ради и са агенцијом Уједињених нација за развој (УНДП). Али, пропустила је да каже да је то агенција Уједињених нација на буџету те светске организације и да ниједна земља не плаћа УНДП, док је Блеров институт приватна организација.

ШТА КРИЈЕ АНА БРНАБИЋ
Требало би, међутим, знати да Тони Блер никоме не каже ни „добар дан“ а да не наплати. На сумње упућује и то што је Блеров институт са свог интернет портала одмах по објављивању послова у Србији повукао ту информацију. На чији захтев? Председница Владе је бесплатан рад илустровала и својом некадашњом активношћу у НАЛЕД-у где је, каже, радила бесплатно. Али, у првим месецима на челу владе она је лично потписала једну значајну донацију НАЛЕДУ-у за коју се не зна где је завршила. Можда би више о томе могао да каже бивши министар финансија Душан Вујовић.

Утисак је да се нешто, ипак, крије. Додуше, Ана Брнабић и треба да буде захвална Тонију Блеру за своју политичку каријеру. Она се појавила у владиним круговима када је Блер, као саветник, увео такозване „јединице за извршење“ (delivery units) којима је припадала и Брнабићева, где је и стекла репутацију. Те јединице су Блеров изум, али их је он у својој влади као премијер убрзо укинуо. То је Блеров систем да се државом управља кроз паралелне канале, практично изван закона, јер ти људи који контролишу владину политику и њено спровођење никоме не одговарају, па ни грађанима о чијим животима одлучују. Тај систем скоро да више нигде не постоји, али је и даље присутан у Влади Србије.

ДВОСТРУКИ ЛОБИСТА
Недавно је обзнањено да је Блер постао и лобиста актуелне власти у Србији. Током расправе у једном комитету британског Парламента речено је да је Блер лобирао за идеју о разграничењу на Косову и Метохији, и то као лобиста и Србије и косовског председника Хашима Тачија. Наведено је да је Тачи платио доста пара, али Србија није спомињана. Блер се тако, независно од савремене косовске драме, придружио сивим личностима међународних лобиста које ангажују власти Србије.

Занимљиво је да је већина њих везана за досадашњу антисрпску политику, посебно за бомбардовање Србије. Међу њима је посебно занимљив бивши немачки канцелар Герхард Шредер. Према пре годину објављеним документима, Шредер је био пресудан за коначну одлуку о бомбардовању Србије 1999. године. Тони Блер је предводио кампању, али није имао довољну подршку. Кључна подршка је коначно дошла од немачког канцелара Шредера и тако је дошло до бомбардовања. Ти документи такође сугерише да је тадашњи амерички председник Бил Клинтон био невољан, а против бомбардовања је био и француски лидер Жак Ширак. Али, када је Шредер преломио, онда је све било узалуд, а Клинтон је само поставио услов да нема копнене инвазије. Наравно, лобирање је, нажалост, део савременог политичког живота, мада у основи лобисти не могу битније да промене политику држава. Проблем је у томе што Србија плаћа оне који су се о њену судбину тако много огрешили.

ИЗГРАДЊА ОБАВЕШТАЈНЕ МРЕЖЕ
Уз Блерово саветничко присуство сазнало се и да око 6.000 државних службеника Србије обучавају људи из владиног апарата Велике Британије. Као да Србија никада није постојала нити имала државу. И то да их обучавају службеници државе која је била аутор срамне резолуције у Савету безбедности којом се Срби проглашавају кривцима за геноцид. То је највећа увреда српског народа у досадашњем међународном искуству Србије. Резолуција није прошла захваљујући блокади Русије. А сада људи из те администрације обучавају службенике државе Србије. Откуд сад то ако се зна да су политички односи Србије и Велике Британије већ извесно време на веома ниском нивоу?

Та обука је класичан – толико пута виђен – систем грађења обавештајне мреже у страној земљи. Требало би, наиме, подсетити да су службеници државног апарата први круг сарадника обавештајних служби. Када – у овом случају – Британци обучавају те службенике у Србији, онда се маркирају занимљиве и перспективне личности и потом креће даљи развој сарадње. То се тако ради. А зашто Србија пристаје на то? Е, то није британски проблем. Нејасно је, међутим, шта то службеници државе Србије могу да науче од британских инструктора, а још је нејасније ко су ти људи који их „обучавају“. Наиме, велики део британске државне управе (civil service) је – према америчком моделу „реформи“ – приватизован, a државне послове сада обављају приватне компаније. Ко су онда ти британски инструктори?

Србија ће, наравно, преживети и Блера, као и многе друге британске инструкторе. Aли остаје сведочанство о самопонижењу савремене Србије и увреди за коју нема никакве потребе. То самопонижење, поред осталог, урушава и углед Србије међу онима који још увек имају неког разумевања за њу и њену судбину.

Синиша Љепојевић је новинар и публициста са пребивалиштем у Лондону и дугогодишњи колумниста Новог Стандарда. Аутор је неколико књига, међу којима је и ,,ЕУ против Европе, успон и пад европског пројекта“.

Тагови: Ана Брнабић, Британци, Велика Британија, Влада Србије, Герхард Шредер, НАЛЕД, Синиша Љепојевић, Тони Блер