Има ли рата у коме њега нема? Шта ће у Израелу Анри Леви који је у Београду добио торту у лице

Најновија дестинација на којој се зауставио чувени “ратни туриста” Бернар-Анри Леви је, наравно, Израел. Не прати џабе познатог француског “јавног интелектуалца” глас да се “увек појављује тамо где ће тећи крв”, па је тако овога пута примећен у израелском кибуцу Кфар Азу, у који је дошао са групом новинара из Француске. “Либерасион” наводи да је приликом посете овом месту Леви ушао ушао у кратку конфронтацију са војницима који чувају прилаз том насељу – након што их је узнемиравао и ометао.

Тај кибуц од око 750 становника, који се налази на само неколико стотина метара од границе са Појасом Газе, међу првима се нашао на удару бораца Хамаса који су упали у Израел у суботу, 7. октобра.

“Пас рата” или “коњаник апокалипсе”, односно чувени идеолог сукоба, ратова и обојених револуција, Србима је постао познат за време рата у Босни и Херцеговини, а и након филмског ангажмана, названог “Босна” из 1994. године где је муслиманског вођу Алију Изетбеговића представио као браниоца “европских вредности”, космополиту и узорног борца за мултикултурну и мултиетничку Европу, док је за Армију БиХ навео да “брани част Европе од српских фашиста”.

Занимљиво је, да су касније испливали докази о томе како се “интелектуалац” не либи да фабрикује чињенице, односно да измишља потпуне лажи. Оно што је у свом филму приказао као “снајперску ватру” од које се крије, раскринкано је када су испливале фотографије које показују радозналце – они га наиме гледају док се “крије” од напада који је у том тренутку постојао само у његовој машти.

“Беретка са тим белим љиљанима, коју је носио Изетбеговић, има неотуђиво место поред Аљендеовог непробојног прслука и Гандијевог белог платненог сарија. И знам – тај човек није било ко”, писао је тих дана Леви, фасциниран Изетбеговићем.

Како то обично иде, Срби су за њега увек били “зли” па се свесрдно залагао и за бомбардовање Србије и подржавао ОВК, тврдећи касније да је његова жеља била “да се народи Југославије ослободе Милошевића”.

Да би га, затим, људи који се не разумеју у “филозофе” каквим се он представља, назвали “ратним хушкачем”.

Наравно, било је и оних који су “поштовање” према његовом лику и делу, подигли и на мало виши ниво, па је тако Леви, пре неколико година, приликом посете у Београду, дочекан тортом. Само – тортом у фацу. Док се шлаг сливао с његовог лица, бесни “интелектуалац” назвао је момке који су извели ову диверзију – “малим фашистима”. То му, чисто да напоменемо, није била једина торта коју је за живота “попио”.

Но, није ни он поштеђен сликовитих надимака. Тепају му називајући га “сивим кардиналом либерала”, “лешинарем”, па и “крвавим редитељем Евромајдана”.

Јер, наравно “филозоф” је стигао и у Украјину, где је на главном тргу Кијева, само девет дана пре него што ће почети најкрвавији сукоби, разговарао са грађанима.

“Ја сам француски држављанин, ја сам европски федералиста, али данас на Мајдану, који је подсетио Европу на њен примарни позив, ја сам и Украјинац”, рекао је окупљенима “мислилац” чија замешатељства многи пореде са “хуманитаризмом” његовог пријатеља Џорџа Сороша.

Човек који је још 2013. написао чланак “Живела слободна Украјина”, који је указивао да Јанукович иде ка зближавању са Русијом, активно је затим лобирао за Петра Порошенка, а са украјинским командантима разговарао непосредно пре гранатирања Краматорска што је довело до великог броја жртви за које је кијевски режим, наравно, окривио Русију. Своју мисију у украјинском рату, која још није завршена (што се види из његове прошлогодишње посете Одеси), крунисао је још једним филмским остварењем, названим “Слава Украјини”.

Где год да се појављивао Бернар-Анри Леви, познат под псеудонимом БХЛ, касније је увек било људских жртава, политичких скандала и државних удара. Методе његовог рада, али и финансијери и полуге утицаја остају можда мистериозне, али је он врло отворен у погледу девизе којом се води: “Револуција захтева крв. Добробит једне нације је већа од живота неколико људи”.

“Политиколози су већ приметили да свуда где се види Анри Леви има државних удара, убистава, нереда и других преокрета. У ствари, његова посета значи да земља постаје мета ако не војне силе, онда политичких напада глобалиста. и западних званичника, који су често обдарени великом моћи (укључујући лобирање) у својим земљама. Левијево мишљење се слуша, његови чланци се читају, јер се објављују у утицајним медијима”, написао је један руски портал сумирајући Левијеву каријеру.

Политички аналитичар Павел Фелдман описао га је као “претечу обојених револуција”, врло специфичног идеолога, “вештака милитантног либерализма, ултраглобализма и русофобије”.

“Форин полиси” подсећа и на његово “високопрофилно” заговарање интервенције Запада у либијском грађанском рату, када је Леви имао кључну улогу у одлуци Николе Саркозија да учествује у нападима против либијског режима.

“Како је земља пала у даљи сукоб и дестабилизацију у наредној деценији, Леви је себи доделио улогу апологете свргавања Моамера ал Гадафија. Наставио је да позива на веће учешће Запада у подршци ономе што он види као умерене снаге у региону, али и да позива да Запад свргне Башара ел Асада, чинећи његовом режиму у Сирији оно што је учинио Гадафијевој Либији”, указује “Форин полиси”.

Док је учествовао у свргавању либијског лидера, прогнозирао је још страхота, које су се, на ужас многих који живе на Блиском истоку, све одреда обистиниле.

“Само чекајте, Гадафи ће пасти, сигурно ће пасти, и видећете веселу ватру широм региона. Настаће ‘либијски преседан’, настаће ‘Гадафијев инцидент’. Дакле, да бисмо помогли Сиријцима, морамо да победимо у Либији”, рекао је Леви, пре него што се разбуктао рат у Сирији. Не треба напомињати, да се и из своје мисије у Либији, вратио са “филмом”.

Леви је подржао и Грузију током августа 2008 и сукоба у Јужној Осетији, не оклевајући да лаже и рекавши да су Руси град Гори “спалили, опљачкали и претворили у град духова”.

Са оваквом биографијом израелског најновијег “госта” можда постаје јасније како се, у западним медијима појавила потпуно измишљена прича о наводном масакру 40 израелских беба којима је Хамас пререзао гркљане. Можда је овај “филозоф” умешао прсте и у то, будући да га прати глас да је увек активан тамо где су угрожени интереси “НАТО-а”, који је, знамо, један од главних савезника Израела.

Од Алжира, преко Босне и Херцеговине, Хрватске, Руанде, Анголе, Шри Ланке, Бурундија, Колумбије, Судана, па преко “Косова”, Украјине, Либије, Курдистана, Сирије и Авганистана, лако су уочљиви Левијеви трагови и зато не чуди што портал “Украјина.ру” пише да француски филозоф “попут лешинара, намирише крв”.

“Истина, једина разлика је у томе што лешинар одлети до лешева, а Леви предвиди њихову појаву”, закључује се.

Шта ли је овог пута Леви нањушио у Израелу? Крви и лешева, кад је он ту, сигурно неће недостајати.