Азербејџан уз тиху асистенцију Пашињана ликвидирао остатке државности Карабаха

У ПОДНЕ 20. септембра 2023-ће Нагорно-Карабах је положио оружје и фактички престао да постоји као (полу)независна територија коју су многи сматрали „другом јерменском државом“.

Јерменски војни контингент је повучен из непризнате републике, коју сами Јермени зову Арцахом.

Одбрамбена војска Карабаха је расформирана и потпуно разоружана.

Питања безбедности јерменског становништва Арцаха биће одвојено разматрана између представника Јермена и азербејџанских власти.

Представници малобројних војних снага Карабаха који су држали одбрану последња 24 сата објавили су поруку браћи у Јерменији:

„Ваша браћа у Арцаху одбијају нападе, а ви, драги наши Јермени изван Арцаха, шта радите? Сви они међу вама који криве Русе, Американце или Марсовце су ништарије! Искључиво је наша, јерменска одговорност да бранимо своју Отаџбину. Арцах ће пасти, очекујте непријатеља у Јеревану”.

Колоне избеглица из Степанакерта, главног града Карабаха, и околних села похрлиле су на границу са Јерменијом. Ти људи не верују у уверавања Азербејџана да ће њихова права бити поштована.

Познати московски универзитетски професор, Јерменин Геворг МИРЗАЈАН поводом пада Карабаха је, поред осталог, написао:

„Све је било предвидљиво. Управо ова фраза прва ми је пала на памет у вези са азербејџанском операцијом заузимања дела Карабаха који није под контролом Бакуа, која је почела 19. септембра. Тачније, поводом заједничке операције Азербејџана и садашњег руководства Јерменије, на челу са Николом Пашињаном, да се промени геополитичко орјентација на Јужном Кавказу на рачун судбине и живота Јермена Карабаха.

Очигледно је да је операција дуже припремана у војном смислу. Шта год да азербејџанске власти кажу о аутомобилу миниран 15 км од линије контакта, оне су знатно пре тога почеле да концентришу трупе. Све је то снимљено, све се то видело. Немогуће је било захтевати од Бакуа да повуче своје трупе са своје територије.

Операција је и информативно припремљена. Током неколико недеља, јерменски премијер Никол Пашињан направио је низ антируских корака. Говорио је о бескорисности руских мировњака, о грешци у стратешком избору Јерменије у корист савеза са Русијом (као да је Јерменија уопште имала избор са ким да се удружи). Послао је своју жену у Кијев да учествује у русофобским представама. Коначно, позвао је САД да учествују у заједничким вежбама на јерменској територији – исте оне САД које делују против Русије у Украјини. Баш на јерменској територији где је Пашињан ускратио заједничке вежбе свом савезнику Русији и најближем партнеру Ирану.

Коначно, тајминг за операцију је веома добар.

Азербејџанци су могли да сачекају до 2025. године (када би руски мировни контингент могао да буде легално повучен из региона), али је нејасно каква би ситуација до тада могла бити. Јер, ако би до повлачења мировних снага Русија успела да победнички затвори украјински случај, а антируска влада у Јерменији била уклоњена, онда мировне снаге можда не би ни отишле. А сада се Бакуу отворио прозор могућности за гарантовано заузимање Карабаха.

Азербејџан сада заузима територију коју је Јерменија (како подсећа Марија Захарова) признала његовом.

То значи да то није руски проблем, већ суверена одлука Јеревана да се преда.

У сваком случају, судбина Јерменије је незавидна. Али, то је њен проблем.

Јермени су сами изабрали државно самоубиство 2018. и потврдили свој избор 2021. избором Пашињана.

За Русију, чије мировне снаге сада остају у зони сукоба, проблем је што је потиснута са Јужног Кавказа.

За њу се сада поставља питање: како истовремено победити Баку, Јереван, Анкару и Вашингтон на свим таблама?“