ТЕШКИ ЗЛОЧИНИ БЕЗ КАЗНЕ: Зашто политичко Сарајево упорно негира и умањује злочине муџахедина у БиХ?

Ни 22 годинe од завршетка рата, у политичким круговима Сарајева не желе да признају да су муџахедини, који су стигли из арапских земаља, починили страшне и масовне злочине над српским и хрватским становништвом.

То је изјавом да се њихови злочини могу пребројати на прсте једне руке, потврдио и бошњачки члан Предсједништва БиХ Бакир Изетбеговић.
Упућени тврде, да изјаве Изетбеговића да његов отац није знао за стравичне злочине нити је имао контролу над муџахединима-нису тачне!
Пуцњи, вика и урлици муџахедина, тог 28. децембра 92. пробудили су Илијашко село Доњу Биочу.

Припадници другог батаљона Седме муслиманске бригаде, у злочину који се сматра једним од првих у којем су учествовали муџахедини, убили су троје цивила и ранили двоје. Најмлађа жртва – деветогодишња Мирјана, силована, а потом заклана.

13 година послије, 2005. године, њена мајка, и једини свједок стравичног злочина како и сама каже, тамнопутих мушкараца, проговорила је о смрти своје кћери.
– Њу су ухватили, одвојили од мене, Она је вриштала, плакала. Када су пошли да је скидају вриштала је, плакала је, нисам јој могла помоћи, звала ме је мама, мама, нисам јој могла помоћи, они су ме држали прича Рада Драгичевић, Мирјанина мајка.

25 година послије, за овај злочин нико није одговарао.

Нема одговорних ни за злочине муџахедина на Црном Врху код Теслића, ни на височком ратишту, ни на Возући код Озрена.
Напротив, муџахедини су и данас, према изјавама појединих безбједњака, присутни у БиХ.

На тврдње чак и Мирослава Туђмана, који је уздрмао регион изјавом да је исламски тероризам – какав данас знамо – зачет у БиХ и то са муџахединима Алије Изетбеговића, Изетбеговић млађи одговорио је да је ријеч о индивидуалним случајевима.

– Било је злочина на свим странама, било је и на страни муџахедина. Међутим, они се уопште не дају поредити са злочинима удруженог злочиначког подухвата који је предводио и у којем је фактички учествовао и предсједник Туђман, каже Бакир Изетбеговић.

Упркос закључку чак и Хашког трибунала који је у пресуди,бошњачком ратном заповједнику, Расиму Делићу, констатовао да су злочини муџахедина били распрострањени и садистички, одговорни нису кажњени.

Напротив, 25 година послије злочини се покушавају назвати спорадичним случајевима, а према изјавама Бакира Изетбеговића, могу се побројати на прсте једне руке, а и за њих су, каже, одговорни кажњени.

– То је потпуни апсурд и наравно количина мржње потврђује и то да су неки од њих процесуирани. Волио бих да се наведе бар један примјер припадника одреда Ел муџахедин који је процесуиран. Не постоји ни један, категоричан је Милорад Којић, директор Центра за истраживање рата и ратних злочина.

Овакве изјаве континуитет су дрскости Бакира Изетбеговића и разорне су по могућност заједничког живота, тврди стручњак за безбједност Џевад Галијашевић: “Није Бакир Изетбеговић необавјештена особа о томе шта муџахедини раде. Није он особа која је била изван ових догађаја.Његово укупно политичко дјеловање постало је разорно по државу и по заједничке институције. Његови политички фаворити, они које он подржава, разарају могућност заједничког живота и заједничких институција.”

Да су муџахедини и њихове вође на вријеме процесуирани, истиче Галијашевић, многи терористички напади са којима се свијет суочио можда се не би ни десили, јер су у многима, каже, управо муџахедини из БиХ оставили свој потпис.