ОСТАВИЛИ КУЋЕ, ПОНЕЛИ ПОСМРТНЕ ОСТАТКЕ СРОДНИКА И БОРАЦА: Сјећање на егзодус Срба са подручја Сарајева

Академијом сјећања у Братунцу почиње обиљежавање сјећања на 21 годину од егзодуса Срба из Илијаша, Вогошће, Хаџића, Илиџе, Рајловца, Грбавице и дијела сарајевског Старог града.

Академија ће почети подсјећањем да су Срби из сарајевских општина, у рату, своје домове одбранили у 36 муслиманских офанзива, али су их изгубили потписивањем Дејтонског мировног споразума, када је то подручје припало Федерацији БиХ.

Обиљежавање ће бити настављено и сутра. На братуначком гробљу биће служен парастос погинулим борцима са сарајевског ратишта чији су посмртни остаци пренесени у Братунац, те прислужене свијеће за покој душа.

Егзодус Срба са подручја Сарајева почео је у децембру 1995. године, а завршен је почетком марта 1996.

Срби из Илијаша, Вогошће, Хаџића, Илиџе, Рајловца, Грбавице и дијела Старог града напустили су вјековна огњишта кроз мећаву и непрочишћеним шумским путевима, оставили су имања кренувши у потпуну материјалну неизвјесност, исцрпљени четворогодишњим ратом и великим људским и материјалним губицима.

Први пут у историји човјечанства догодило се да народ који креће у егзодус оставља имовину, а носи посмртне остатке погинулих сродника и бораца.

Након одбијања више од 30 непријатељских офанзива, не желећи да живе под туђом влашћу, око 150.000 сарајевских Срба након потписивања Дејтонског мировног споразума напустило је своје одбрањене домове.