Том Ферлес: Суноврат европског животног стандарда

Уколико се текући тренд настави, до 2035. јаз између економског учинка по глави становника у САД и ЕУ биће као јаз између Јапана и Еквадора сада. Шта се дешава са европском економијом?
Европљани се суочавају са новом економском реалношћу, онаквом какву нису искусили деценијама. Постају сиромашнији.

Живот на континенту којем су многи извана завидели на умећу живљења (art de vivre) брзо губи свој сјај док Европљани посматрају како им опада куповна моћ.

Французи једу мање гушчију џигерицу и пију мање црног вина. Шпанци шкртаре на маслиновом уљу. Финци се позивају да користе сауне током ветровитих дана када је енергија мање скупа. Широм Немачке, потрошња меса и млека је опала на најнижи ниво током последње три деценије и некадашњи процват тржишта органске хране је свенуо. Италијански министар за економски развој, Адолфо Урсо, сазвао је кризни састанак у мају о цени тестенине, омиљене основне хране у земљи након што је њена цена порасла готово двоструко више у односу на националну стопу инфлације.

Европска невоља
Са издацима за потрошњу у слободном паду, Европа је склизнула у рецесију на почетку године, што ознажује осећање релативног економског, политичког и војног опадања који је наступило почетком овог века.

Тренутна европска невоља дуго се припрема. Све старија популација којој је више стало до слободног времена и сигурности запослења у односу на зараду довела је до година слабог економског раста и слабог раста продуктивности. Онда је уследио двоструки ударац пандемије COVID-19 и све дужег руског ратовања у Украјини. Ремећењем глобалних ланаца снабдевања и вртоглавим растом цена енергената и хране, кризе су појачале море које су се надимале испод површине деценијама.

Одговори влада такође су додатно појачали проблеме. Како би сачувале послове оне су превасходно субвенционисале послодавце, што је оставило потрошаче без готовинског залеђа када је наступио ценовни шок. Американци, за разлику од њих, окористили су се јефтином енергијом и владином помоћи усмереној директно на грађане и одржавање њихове потрошње.

У прошлости, завидна континентална извозна економија могла би да пружи појас за спасавање. Али танак опоравак у Кини, критично важном европском извозном тржишту, поткопава ту опцију за опоравак раста. Високе цене енергије и разбеснела инфлација на нивоу који се није сретао још од 1970-их година прошлог века умањили су произвођачку ценовну предност на међународном тржишту и разориле су некада хармонични однос са радницима. Како се примирује глобална трговина, снажни европски ослонац на извоз – који запрема око 50 одсто бруто друштвеног производа еврозоне у односу на 10 одсто САД – заправо постаје слабост.

Приватна потрошња опала је за око један одсто у двадесет држава које чине еврозону од краја 2017. прилагођено инфлацији, према Организацији за економску сарадњу и развој (Organization for Economic Cooperation and Development, OECD), париском клубу углавном богатих земља. У САД, где домаћинства уживају у снажном тржишту рада и повећању дохотка, потрошња је порасла за скоро девет одсто. Европска унија сада обухвата око 18 одсто глобалних издатака на потрошњу, у поређењу са 28 одсто за САД. Пре 15 година, ЕУ и САД су свака представљале око једне четвртине укупног износа.

Премерене у односу на инфлацију и паритет куповне моћи, плате су пале око три одсто од 2019. године у Немачкој, 3,5 одсто у Италији и Шпанији и шест одсто у Грчкој. Реалне зараде у САД су се повећале за шест одсто у истом назначеном периоду, према подацима Организације за економску сарадњу и развој.

Нове старе потешкоће

Потешкоће су захватиле и средњу класу. У Бриселу, једном од најбогатијих европских градова, учитељи и медицинске сестре стоје у реду пре неко вече да покупе намирнице упола цене које се продају из камиона. Продавац, фирма Хепи Аурс Маркет (Happy Hours Market) сакупља храну из супермаркета којој је рок трајања близу истека и рекламира је преко апликације. Муштерије могу да је наруче рано послеподне и да покупе своје намирнице са попустом увече.

„Неке муштерије ми кажу да због мене могу да једу месо два или три пута недељно”, каже Пјер ван Хеде, који је делио гајбе са намирницама.

Карим Буаза, тридесеттрогодишњи медицински техничар који је правио залихе меса и рибе на снижењу упола цене за своју жену и двоје деце, жали се да инфлација значи „скоро да мораш да радиш други посао како би платио за све што је потребно”.

Сличне услуге прошириле су се широм региона, и рекламирају се као начин да се смањи расипање хране као и да се уштеди новац. Ту гуд ту го (TooGoodToGo), компанија основана у Данској 2015. године која продаје преостатке хране од угоститеља и ресторанџија, има 76 милиона регистрованих корисника широм Европе, отприлике три пута више него на крају 2020. године. У Немачкој, Сирплус, стартап покренут 2017. године, нуди „спасену” храну, укључујући производе којима је истекао рок трајања, у својој интернет продавници. Тако чини и Мотатос, покренут у Шведској 2014. године и сада присутан у Финској, Немачкој, Данској и Великој Британији.

Потрошња скупих намирница је доживела колапс. Немци су трошили 52 килограма меса по становнику 2022. године, осам одсто мање него претходне године и најмање од када се отпочело са овом проценом 1989. године. Док понешто од тог пада одражава друштвену бригу за здраву исхрану и добробит животиња, експерти наводе да се тренд убрзао када су цене меса скочиле и до 30 одсто последњих месеци. Немци такође замењују месо попут говедине и телетине за мање скупе производе попут живине, наводи Федерални пољопривредни информациони центар.

Томас Волф, снабдевач органском храном недалеко од Франкфурта каже да је продаја његових производа опала за скоро 30 одсто од када је порасла прошлогодишња инфлација. Волф каже да је раније упошљавао 33 радника током пандемије како би ишао у корак са снажном потражњом скупих еколошких прехрамбених производа, али је од тада све морао да их отпусти.

Слаба потрошња

Ронја Ебелинг, двадесет шестогодишњи консултант и ауторка која ради у Хамбургу, каже да штеди четвртину својих прихода, делимично и због тога што је забринута да ли ће имати довољно новца за пензионисање. Троши мало на одећу или козметику и дели аутомобил са оцем свог партнера.

Слаба потрошња и лоши демографски изгледи чине Европу мање привлачном за пословање, почев од гиганта продаје потрошних добара Проктера енд Гембла до империје луксузних производа LVMX, који све већи део своје продаје остварују у Северној Америци.

„Амерички потрошачи отпорнији су од оних у Европи”, рекао је Унилеверов главни финансијски службеник Грајем Питекли у априлу ове године.

Економија еврозоне порасла је за око шест одсто током претходних 15 година, изражено у доларима, у поређењу са 82 одсто колико је порасла америчка економија, према подацима ММФ-а. Ово чини просечну земљу Европске уније сиромашнијом по глави становника од сваке америчке државе изузев Ајдаха и Мисисипија, према извештају Европског центра за међународну политичку економију, независног тинк-тенка са седиштем у Бриселу. Уколико се текући тренд настави, до 2035. јаз између економског учинка по глави становника у САД и ЕУ биће као јаз између Јапана и Еквадора сада, наводи извештај.

На медитеранском острву Мајорка, бизниси лобирају за додатне летове из САД како би се повећао број издашних америчких туриста, каже Мариа Фронтера, председник комисије за туризам Привредне коморе Мајорке. Американци просечно троше око 260 евра (292 долара) дневно на хотеле у поређењу са мање од 180 евра (202 долара) колико троше Европљани.

„Ове године смо приметили велику промену у понашању Европљана због економске ситуације са којом се носе”, каже Фронтера, која је недавно путовала у Мајами да би научила како боље удовољити америчким купцима.

Слаб раст и све више каматне стопе истегли су до тачке пуцања великодушне европске државе благостања, које омогућавају популарне здравствене службе и пензије. Европске владе увиделе су да су стари рецепти за решавање проблема или неприуштиви или да више не функционишу. Три четвртине од хиљаду милијарди евра субвенција, пореских олакшица и других форми олакшања су потрошене како би се потрошачи и послови лакше носили за вишим енергетским трошковима – за шта неки економисти кажу да сада доприноси инфлацији, чиме се поткопава сама сврха увођења субвенција.

Јавно финансирање је срезано након што је глобална финансијска криза испостила државно финансиране здравствене системе европских држава, посебно британску Националну здравствену службу (National Health Service).

Вивек Триведе, тридесет једногодишњи анестезиолог који живи у Манчестеру, у Енглеској, зарађује око 51.000 фунти (67.000 америчких долара) годишње за четрдесет осмочасовну радну недељу. Инфлација, која је била око 10 одсто или виша у Уједињеном Краљевству током скоро годину дана, прождирала је његов буџет, наводи он. Триведи каже да купује намирнице на снижењу и троши мање на ручавање у ресторанима. Неке колеге у потпуности су искључиле грејање током претходних неколико месеци, забринути да неће моћи да подмире трошкове који су нагло скочили, каже за Волстрит џурнал.

Ноа Коен, двадесет осмогодишњи стручњак за односе са јавношћу из Лондона, каже да би могла да учетворостручи своју плату на истом послу тако што би искористила свој амерички пасош и преселила се преко Атлантика. Коенова је недавно добила повишицу од десет одсто након што је променила посао, али је ово повећање у потпуности прогутала инфлација. Она каже да њене пријатељице замрзавају јајне ћелије зато што не могу да у догледно време приуште да имају децу, надајући се да ће имати више новца у будућности. „Осећа се да је дошло до дубоког замрзавање животног стандарда”, наводи она.

Пад стандарда

Хју Пил, главни економиста Банке Енглеске, упозорио је британске грађане у априлу да би требало да прихвате да су сиромашнији и да престану да инсистирају на вишим платама. „Да, сви стојимо доста слабије”, рекао је, наводећи да би настојање да се раст цена надомести већим платама само подстакао већу инфлацију.

Пошто је потребно да европске владе повећају трошкове за одбрану и уколико се у обзир узму све већи трошкови задуживања, економисти очекују да дође до пораста пореза, што ће се одразити као додатни притисак на потрошаче. Порези у Европи већ сада су високи у односу на друге богате земље, отприлике 40-45 одсто БДП-а у односу на 27 одсто у САД. Амерички радници кући носе скоро три четвртине укупног износа својих плата, када се одбију, између осталог, и порези на приход и трошкови за социјално осигурање, док немачки радници задржавају једва половину.

Пауперизација Европе оснажила је положај радничких синдиката, којима се придружују десетине хиљада чланова широм континента. У питању је обрт деценијског тренда.

Виша стопа чланства у синдикату не значи да ће се она одмах одразити у виду пунијих џепова за њихове чланове. То је зато што мнoги подстрекују раднике да преферирају више слободног времена у односу на веће плате, чак и у свету све веће несташице квалификованог рада.

ИГ Метал, највећи немачки синдикат, позива уочи преговора о колективном уговору који би требало да се одрже у новембру да се усвоји четвородневна радна недеља са овим нивоом дохотка радника уместо да се повећају плате металским радницима. Званичници наводе да би краћа радна недеља поправила здравље радника и квалитет живота док би у исто време ова индустрија постала атрактивнија за млађе раднике.

 

Превод Милош Милојевић/ Журнал ЦГ

 

Извор :The Wall Street Journal

 

Насловна фотографија: Reuters/Eric Gaillard