Сергеј Савчук: УПОЗНАЈТЕ СЕ – НИГЕР!

 

Број тачака напетости на геополитичкој мапи света и не помишља да се смањи. Сад је дошао ред на Африку. Медији јављају да Нигер званично зауставља извоз уранијума и злата у Француску. То су саопштиле нове снаге које су изненада дошле на власт услед унутрашњих немира. Одлука је већ ступила на снагу, блокиран је проток жутог и радиоактивног метала са крајње нејасним изгледима за њихову обнову.

Наш информациони простор је европско- и западноцентричан, што је сасвим разумљиво, али то радозналу руску памет лишава најбогатијег и изузетно занимљивог света који оличава Африка.Конкретно, држава Нигер и све што се тамо сада дешава школски је пример колонијалне структуре на којој се гради сав западни разметљиви просперитет. И ово је најјаснија потврда речи Владимира Путина да се стари планетарни поредак урушава и да свет улази у потпуно нову еру.

По традицији, препустимо политичке и друге моменте профилним специјалистима и попричајмо о богатствима афричког подземља, које је по много чему постало проклетство за многе државе Црног континента.

Нигер је географски огромна земља у западној Африци, чију апсолутну већину заузимају беживотне пустиње. Осамдесет одсто заузима пустиња Сахара, а у осталом делу се становници очајнички боре са полупустињом Сахел, освајајући сваки метар обрадиве земље. Крајем педесетих година прошлог века на овим местима су пронађена велика налазишта уранијума и злата. Конкретно, рудна поља у близини насеља Азелик била су од интереса за светску нуклеарну индустрију, која је узимала маха. Индустријска експлоатација уранијума у ​​овом региону почела је 1971. године, и мада је Нигер до тада већ формално стекао независност, сви природни ресурси су заплењени искључиво у интересу и добробити бивше метрополе.

Западна штампа и пропаганда, напрежући се, сугеришу нам слику потпуно независне државе, али је текућа 2023. све ставила на своје место.

Већ пола века из пустињских недара се сваке године вади око две хиљаде тона руде која садржи уранијум, што Нигер ставља на седмо место светске ранг листе. Две компаније, SOMAÏR и COMINAK, спроводе практична истраживања на лицу места, чији се сви производи користе за центрифуге Orano холдинга. Занимљиво је да чак и сајт француског произвођача реакторског горива указује да је од седамдесетих година прошлог века продаја уранијума и злата кључни извор националног и регионалног богатства. Истина, скромно се ћпрећуткује да сав извоз без трага иде у некадашњу француску метрополу. Односно, Париз исисава сав сок из Нигера, заузврат дајући исечени папир за попунњавање оскудног буџета.

Као што је познато, Француска је најнуклеарнија земља у Европи, а ову електротермалну хегемонију у многоме је обезбедио континуирани увоз из Нигера, где три налазишта вредно раде без слободних дана и празника.

Први је површински коп SOMAÏR, где је 63 одсто имовине у власништву француске компаније Orano, а 37 одсто у власништву компаније Sopamin, којом управља влада Нигера. Рударење се овде одвија на отворен начин, методом хемичног лужења, за шта се користи тропроцентни раствор сумпорне киселине. Овде се у просеку годишње ископа око две и по тоне горивног елемента, а укупно је већ ископано око 70 хиљада тона уранијума. Други је рудник уранијума COMINAK, где Orano поседује 59 одсто акција (2021. купио је 25 одсто удела од јапанске компаније OURD), 31 одсто припада локалном Sopamin-у, а преосталих десет одсто припада шпанској компанији Enusa. Овде је 2019. године заустављено активно рударење, али је тренутно, захваљујући развоју технологија, већ у току поновни развој и додатно обогаћивање руде са депонија.

А између насеља Арлит и Агадез налази се поље Imouraren, где исти тај Orano поседује 66 одсто акција. Не развија се, пошто су до данас француској нуклеарној индустрији била довољна претходна два рудника. Али овде морате разумети низ чињеница. Imouraren је само поље каменолома површине више од две стотине квадратних километара са доказаним резервама уранијума у ​​износу од 174 хиљаде тона концентрата и животним веком од најмање 35 година непрекидног циклуса ископавања.

Према отвореним подацима међународне агенције OEC, Француска годишње (до краја 2021.) купује уранијум и торијум споља, при чему је Нигер главни снабдевач, а набавке у Италији и Русији су по цени више од десет пута инфериорније у односу на афричких.

Наравно, робна и ресурсна компонента међусобне трговине је много компликованија, али чак и ови једноставни показатељи омогућавају да се разуме зашто је француска влада смену власти одмах прогласила нелегитимном, а забрану извоза угрожавањем самих темеља француске државне безбедности. Није шала рећи да залихе уранијума из Нигера обезбеђују више од половине производње електричне енергије, а 56 француских реактора снабдевају мрежу са 63 процента комплетне електричне енергије, од чега је велики део донедавно одлазио у иностранство, попуњавајући национални буџет.

Нигер је мала земља, само 23 милиона становника, који живе веома компактно, углавном у јужном делу, и веома сиромашно. Према УН, ово је једна од најсиромашнијих земаља на планети, критично зависна од извоза пољопривредних производа и већ више пута поменутих уранијума и злата. Увођење ембарга на извоз племенитих метала је покушај да се изађе из колонијалне замке, која је, међутим, бременита знатним невољама за становништво. Истина, постоји озбиљна сумња да ће се у наредним данима испоставити да у Нигеру катастрофално недостаје демократија и да постоји хитна потреба да се тамо уведу војни специјалци. По могућности француски, наравно.

 

(ria.ru; превео Ж. Никчевић)