МИХАИЛО МЕДЕНИЦА: Баш по мери Србиновој

Пише: Михаило Меденица 

Немамо ми довољно Косова да бисмо прећуткивали Метохију, нити вишка Метохије да не знамо шта би са Косовом, већ таман да нам је комотно у вековању и помало кусо у животу…

И ваља да је кусо, да зажуља, да је кожа пола броја мања колико да подсети колико смо ништавни за постојања ако се одрекнемо трајања…

Трајемо колико се исповедимо Косовом и причестимо Метохијом; колико на Косову проходамо а у Метохији прогледамо; колико су нам на једноме преци а на другоме потомци, колико нас и једни и други познају без да се гласнемо чији смо…

Трајемо колико, суштински, не постоји „једно“ и „друго“ већ једно и недељиво- Косово и Метохија, јер то и међу њима их не граничи, не дели, не разрезује…то и смо ми- веђа а не међа, колевка долазећих, дом пролазећих, узглавље одлазећих…

Србин је Србину и колевка и гроб; Србина је потомак оправио да се сретне с прецима; Србин је вечан јер с Косова и Метохије понесе крст док још ни себе не понесе на ногама и пободе га над своју хумку док је смрт још далеко…

Такав је јер има Косово и Метохију, и то је све што има, што заиста има!

Све је остало трулежно и безмирисно, једино на Косово и Метохији кост цвета, мирише, рађа, врца мед, жање, пева, наздравља, дочекује на прагу под којим су кости и под кровом над којим су кости…

Ђаво се радује кад кличемо Косову рачунајући да се Метохија подразумева!

Подразумева се да ће за мраком- зора, но чему зора ако је у инат мраку, а не свануће?!

Није мрак мука но весник, баш као што је страдање Србиново на Косову и Метохији, и за Косово и Метохију- песма а не плач!

И то што се оплакало – сузама се опевало, и то што се опевало за тим се заплакало, вечност је то.

Срби збрајају векове- векови збрајају Србе, и тако одувек и занавек јер имају где починути од дамара пролазности, Срби и векови, Косово и Метохија, српско и Божије.

Да нам га Господ тражи па да га дамо, да га вратимо- земљу за небо, ако би и Господ знао где да разреже а де не јаукне ни земља ни небо..?

Да нам га Господ тражи, но нељуди…

Да се ми живи одрекнемо у име још нерођених и васкрслих као да Косово и Метохија тек живима припада?

Немамо ми вишка Косова да би прећутали Метохију, нити прелива Метохије да нам Косово не треба, но таман Косова и Метохије по мери Србиновој.

Многи су покушали да нам узму меру, али узалуд, није Србин ни у висину, ни у ширину, но у вечност, а то се Косовом и Метохијом мери!

Онолики смо колико га не дамо, јер светиња није дала нас…
Без Косова смо нико- без Метохије смо ништа!
Све је кућа, но није све дом…