ВЕНЕЦИЈА, ЛИСАБОН, ЛОНДОН, МОСКВА, МЕЋАВНИК: Данас на “Кустендорфу” премијера новог филма Емира Кустурице “На млијечном путу”

Фото: М. Цветковић, Блиц

На Кустендорфу ће данас бити приказан и најновији филм Емира Кустурице “На млијечном путу”.
-Ево, тресем се ко прут (смех). Нешто чудно има са тим филмом. Имао је громогласну премијеру у Венецији, невиђену премијеру у Лисабону, имао је три пројекције у Лондону, по Москви је кренуо да игра у 400 биоскопа, а код нас… ваљда се то у мом случају подразумева. Као…он је ту, он је скупио паре, он то може и сви само чекају да кажу: ‘Па добро је…” – рекао је тим поводом Емир Кустурица.

Први дан Кустендорфа, између осталог, свакако су обележиле и речи Емира Кустурице изговорене у, можда десетак минута, односно у тренуцима док се, у складу са праксом фестивала, на платоу испред цркве Светог Саве чекао долазак руског писца Захара Прилепина и финског редитеља Анти Јокинена.

– Прилепин је сигурно најпознатији руски писац. Оно што сам прочитао, говори да је реч о великом књижевнику. (…) Припремајући овај, 10. Фестивал ишли смо дубље у памет и у откривању нових људи. Гошћа је рецимо и млада француска глумица Виржин Ефира коју можда очекује награда “Цезар”. Највећа добит “Кустендорфа” је Лав Дијаз, један од највећих живих аутора. Кинематографија није оно што је била пре 10 година, не постоје више филмови какве ја радим и мени слични, зато што је те филмове Холивуд отео. Нема компромиса између циркуса и озбиљности као што су били велики амерички филмови седамдесетих година. Данас је то индустрија преузела, тај естрадни део Холивуда који заправо држи Вашингтон, и у он у тој спрези и плаче и смеје се. На другој страни су филмови који се снимају са 80.000 долара. И ти људи остваре велике резултате као што је Лав направио, иако ми је уз вино рекао и да би волео да направи филм од макар два милиона – испричао је Емир Кустурица и додао:

-Ми смо покренули фестивал када је почела да се распада кинематографија коју ми знамо из прошлог века, али ће она да класификује све што се дешава и ове разне електронске прозоре кроз које може да се кликне и види неки филм или серија, а они ће бити немилосрдни било да је у питању Балзак или Енди Ворхол. Деведесетих година “Њујоркер” је проглашавао Ворхола већим уметником од Микеланђела, што је, глупост јер различити стилови не могу да се пореде. Ворхола се данас сећају само провинцијалци, а с друге стране имате Дијаза, аутора са Филипина, који прави своје филмове по рецептури моралних дилема, које је Достојевски успоставио – навео је познати редитељ.

Он је истакао да су филмови у овогодишњем такмичарском програму можда понајбоља селекција од почетка.

– То значи да се охрабрени јављају и да ће такви лакше чинити искорак. Верујем да ће у будућности, када се отворе нови прозори кроз које кинематографија може да се гледа, све што вреди остати, а оно друго ће однети пролазност – објаснио је он.

Тања Њежић, Блиц

Тагови: , , , ,

?>