Србин који је био симбол једног времена: Винуо се на Косову – изнад свих расплаканих стихотвораца

© Sputnik / Дејана Вуковић

„Био је увек и у свему исти – велики“, речи су којима је Богдан Поповић окарактерисао великог песника Милана Ракића. На 150 година од Ракићевог рођења у Библиотеци града Београда отворена је изложба  „Господин Милан Ракић: Поета и дипломата (1876-1938)“, ауторки Виолете Ђорђевић и Владиславе Ивковић Марковић.

На тридесет паноа представљен је живот великана, рођеног у угледној београдској породици, школованог на Сорбони, као и његов сусрет са француском модерном поезијом. Такође, изложба прати и његову дипломатску службу – од Приштине, Скопља, Софије и Солуна, до Букурешта, Стокхолма, Лондона, Копенхагена, Осла и Рима.

Њен посебан сегмент посвећен је Ракићевом песничком стваралаштву. На паноима су слике које прате исписане стихове „Симониде“, „Кондира“, „На Газиместану“, а на самом улазу, на леђима „девојке“, на белој подлози исписана је „Искрена песма“ .

„Ова изложба открива не само хронологију Ракићевог живота и рада, већ и суштину личности која је својом културом, образовањем, честитошћу и отменошћу постала симбол једног времена“, кажу у тексту каталога ауторке изложбе.

Говоречи о Милану Ракићу на отварању изложбе професор Јован Пејчић подсетио је на то како је Скерлић, пропратио појаву младог песника Ракића речима да је он „успео да својим снажним талентом одскочи од бедне гомиле расплаканих стихотвораца“.

„Аутентичност осећања, мисаоност и интелектуалан дубина, изражајност језика, мајсторство стиха – то су особине које Ракића сврставају у групу најзначајнијих српских песника двадесетог столећа“, казао је Пејчин.

Он је као циклус који у целини има програмско значење издвојио круг песама чији је наслов „На Косову“.

„Овај круг песама – најлепши циклус српске родољубиве поезије – одражава срж духовног бића човека и песника Милана Ракића“,закључуо је Јован Пејчић.