Од Вука и Доситеја до наших дана: Почео научни скуп у Андрићграду
27.06.2023. - 14:25
Sputnik / Дејан Симић
Научни скуп „Култура поништавања и поништавање културе: српски `случај`“ који је почео данас у Андрићевом институту у Андрићграду окупио је бројне представнике различтих дисциплина друштвених и хуманистичких наука из Србије и Републике Српске.
Реч је о скупу који би требало да објасни и дефинише природу једног од доминантних феномена савременог доба.
Под културом поништавања не подразумевају само појаве попут цензуре и остракизма, већ и читав систем потискивања мањинских становишта у јавним делатностима – пре свега у научним, универзитетским, културним и медијским установама сматра социолог проф. др Слободан Антонић из Института друштвених наука Андрићевог института који је организатор скупа.
„То је јeдна од најважнијих тема која погађа све људе у науци, уметности, култури… управо зато што се уводе врло ригидни, али истовремено не и директно прописани стандарди политичке коректности. Реч је о једној финој контроли, фином механизму који утиче на то да се људи понашају тачно на одређени начин да не би били кажњени управо кроз ту такозвану културу поништавања. Жеља организатора овога скупа јесте то да разоткријемо тај механизам на нашем случају, на нашим примерима. Зато су позвани стручњаци из различитих области и очекујемо да ћемо кроз рад овог скупа и кроз зборник који ће бити објављен успети да се приближимо давању слике те тзв. културе која је заправо за многе врста некултуре, односно антикултуре“, каже за Спутњик Антонић.
Отварајући скуп радом на тему „Остракизам интелектуалаца у Србији“ проф. др Јовица Тркуља – говорећи о различитим значењима овог појма кроз историју – подсетио је да се он у Србији рефлектовао пре свега у неповерењу и најгорем односу према најобразованијим и најумнијим људима: од Вука и Доситеја до наших дана.
„Реч је о односу преема даровитости који је доносио друштвену стигму, нарушени идентитет, али и о томе да су непријатељи српског народа од Косовске битке до данас систематски уништавали духовну аристократију српског народа“, казао је Тркуља и као најмаркантније примере у новијем добу навео случајеве прогона Борислава Пекића и Михаила Ђурића.
„Као једна од добрих илустрација остракизма код нас може послужити једна реченица Вука Караџића која говори о уверењу да „учени људи само буне подижу“, која је веома блиска поруци са графита из деведесетих на коме је писало да су за све криви професори и академици“, подсетио је Тркуља.
Да феномен одстрањивања културе других и другачијих представља савремен облик варваризма уверен је антрополог и етнолог Бојан Јовановић, један од учесника скупа у Андрићграду.
„Мислим да је тема веома актуелна, тим пре што она добија не само неке софистицираније облике већ и облике неких имплицитних захтева – медијских, научних, друштвених, политичких – који постају снага и начин опстанка за оне који хоће да постоје и опстану у таквој заједници. Императив је да се прилагоде и да следе захтеве да према једној култури или према појединцу имају негативан однос,, да прихвате то да неко може да буде црна овца или бела врана у широј заједници, односно у најширем цивилизацијском кругу. И све то са становишта моћи и потребе да се одстрани оно што се сматра непожељним“, сматра Јовановић.
На скупу који је почео данас у десет часова у Андрићевом институту говориће се између осталог о злочинству поништавања културе, о српској перспективи и српској филозофији, о технологији и наштавилу, брбљивој безначајности, политици непристојности…
По завршетку научног скупа у Андрићграду почињу Видовданске свечаности чији је централни догађај уручивање „Велике награде Иво Андрић“ италијанском писцу Сандру Веронезију и песнику Енесу Халиловићу.
rs.sputniknews.com, Дејана Вуковић
