БЕОГРАД: Сутра 105 година од рођења Меше Селимовића

Сутра се навршава 105 година од рођења писца Меше Селимовића, члана Српске академије наука и уметности /САНУ/ и једног од највећих српских књижевника 20. вијека.

Селимовићев књижевни опус уткан је у центар књижевности у БиХ, али, на ауторово инсистирање, припада и српској књижевности.

“Потичем из муслиманске породице из Босне, а по националној припадности сам Србин. Припадам српској литератури, док књижевно стваралаштво у БиХ, којем такође припадам, сматрам само завичајним књижевним центром, а не посебном књижевношћу српскохрватског језика”, написао је Селимовић 1976. године у писму САНУ.

У том писму он је навео да “једнако поштује своје поријекло и своје опредјељење”, јер је везан за све оно што је одредило његову личност и рад.

“Сваки покушај да се то раздваја, у било какве сврхе, сматрао бих злоупотребом свог основног права загарантованог Уставом”, написао је Селимовић.

Селимовић је рођен 26. априла 1910. године у Тузли, гдје завршио основну школу и Гимназију, а у Београду Филозофски факултет – Одсјек за српскохрватски језик и југословенску књижевност.

Био је професор у Гимназији у родној Тузли, а током Другог свјетског рата је хапшен због сарадње са Народноослободилачким покретом.

По изласку из усташког логора 1943. отишао је у партизане, а послије рата био је директор драме Народног позоришта у Сарајеву, умјетнички директор “Босна-филма” и главни уредник “Свјетлости”.

Због прогона којем су га подвргли босански политичари, највише због тога што је себе дефинисао као српског писца, прешао је у Београд и у њему остао до смрти 11. јула 1982. године.

Селимовић је обављао и дужност предсједника Савеза књижевника Југославије, добио је почасни докторат Универзитета у Сарајеву, а био је и редовни члан АНУБиХ и САНУ.

Добитник је бројних награда и признања, од којих су најзначајније НИН-ова награда /1967/, Горанова награда /1967/, Његошева награда /1967/, Двадесетседмојулска награда СР БиХ, награда АВНОЈ-а, те Шестоаприлска награда града Сарајева /1962/.

Његова дјела су: “Увријеђени човјек”, “Прва чета”, “Туђа земља”, “Ноћ и јутра”, “Тишине”, “Магла и мјесечина”, “Есеји и огледи”, “Дервиш и смрт”, “За и против Вука”, “Тврђава”, “Дјевојка црвене косе”, “Острво”, “Сјећања”, “Круг”, неколико филмских сценарија.

Чувени су Селимовићеви цитати: “Кад би Бог кажњавао за свако учињено зло, не би на земљи остало ниједно живо биће”; “Свакоме ћу признати право да ме превари – осим пријатељу”; “Разуман се храни да живи, а луд живи само да се храни и гоји”.

Ту су и цитати: “Кад ми је тешко, бјежим у самоћу; кад ми је још теже, тражим добре људе”; “Незадовољство је као звијер: немоћна кад се роди, страшна кад ојача”; “Зло се само снагом доказује, све остало памећу”; “Знање људско је незнатно, зато паметан човјек не живи од онога што зна”.

Тагови: Књижевник, Меша Селимовић, САНУ