06.03.2023. - 11:04
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Како је украјинска криза ескалирала, тако се и слика Русије као непријатеља ширила и почела да обухвата све већа поља друштвеног деловања – од политике, преко уметности и спорта – да би, на крају, попримила и облике расизма и културе поништавања. Са друге стране, сведоци смо краја „америчког века“.
Овако за Спутњик говори аустријски публициста Ханес Хофбауер, аутор књиге „Слика непријатеља – Русија, историја једне демонизације“.
Његова књига, објављена 2014. на немачком, у Србији се први пут појавила 2017, да би ових дана доживела друго издање и чини се да је данас актуелнија него раније.
Према Хофбауеровим речима, слика Русије као непријатеља са примесама расизма и културе поништавања преовлађује у свим западним медијима.
„Проруске ставове или руске медије не можете да видите нигде јер су у нашим државама цензурисани. У Западној Европи, руске медије можете да пратите једино у Швајцарској. Тако да се људи хране расистичким антируским информацијама и то трансформише отворена друштва у друштва која су против одређених институција или људи, као што су Кремљ или Путин, али такође и против Руса“, објашњава он.
Запад може да поднесе само слабу Русију
Било је и времена када је слика Русије на Западу била позитивна. Али само онда када је Русија била од помоћи Западу, као када је Петар Велики отворио други фронт против Османлија у Европи или, као у случају деведесетих прошлог века, када Русија прихвата западни капитал који извлачи велике профите из ње.
Уколико Русија јача, позитивна слика мења се у слику непријатеља. Како је Русија после 2000. године јачала, тако је постајала све већи трн у оку западним пословним круговима, политичарима и медијима. Још 2009. Збигњев Бжежински је рекао да је прошло време „меких односа“ са Русијом, подсећа Хофбауер.
Зато Запад априори одбија сваку руску идеју о интеграцијама, јер, како каже Хофбауер, интегративни процеси које је предлагала Русија, истовремено су били и процеси њене консолидације, а на Западу су виђени као непријатељски зато што јачају Русију политички и економски.
„Ниједну иницијативу за интеграцију која не подразумева трансатлантске интеграције предвођене Америком Запад не посматра са наклоношћу. Не жели их и то је и доктрина НАТО-а. То се види из изјава које дају шефови дипломатија Немачке или Америке сваког месеца. Рекао бих да Французи нису томе толико наклоњени, али то је друго питање“, објашњава наш саговорник.
Крај „америчког века“
Повод за Хофбауерову посету Београду, поред промоције другог издања књиге било је и предавање које је одржао студентима
Факултета политичких наука. Ту је Хофбауер говорио о крају једног историјског периода, познатог као „амерички век“.
Према његовим речима, приближавање Русије и Кине, чак и по цену да Москва буде млађи економски партнер Пекинга, најављује нову геополитичку фазу – крај „америчког века“, који ће пратити или мултиполарни свет или кинеска хегемонија.
„О крају „америчког века“ већ дуго се дискутује у круговима историчара и економских историчара, политиколога и геополитичара, као и стручњака за међународне односе. Али, овај пут мислим да се то заиста дешава. И то се дешава стога што је главни исход западне изолације Русије то што се он није одразио на остатак света. И то у геополитичком смислу даје правац који називам антизапдним, дедоларизацијом или девестернизацијом“, каже Хофбауер за Спутњик.
Док је Русија остала изолована само у оквирима трансатлантског света (чланица НАТО-а, ЕУ, Аустралије, Канаде, Норвешке и Новог Зеланда), дотле евроазијски континент израста у нову снагу, према мишљењу нашег саговорника, под лидерством Кине.
Хофбауер признаје да би више волео да види мултиполарни свет уместо света са једном силом као доминантном, али, како каже, није сигуран како ће се процес растакања „америчког века“ одвијати у будућности.
У процесима преобликовања света, према Хофбауеровом мишљењу, посебно место заузима Дедоларизација.
„Имате случај Саудијске Арабије, веома блиске америчке савезнице, која сада тргује нафтом у кинеским јуанима. Имате Кину која са Русијом тргује у рубљама, а тако раде и Малезија и други. Дедоларизација је у основи последица ратова које Америка водила против Ирака и Либије. Садам Хусеин и Моамер ел Гадафи су, сваки у своје време, били привржени идеји дедоларизације економије, а то се није догодило због америчке војне моћи. Сада не видим начин да се покушаји дедоларизације заврше на начин сличан како су се завршили у случају Ирака и Либије. Тако да можемо да говоримо о дедоларизацији и девестернизацији у целом свету“, сматра он.
ЕУ је пуна контрадикција
Без обзира на све што се данас догађа у односима Русије и ЕУ, на дужи рок оне једна без друге не могу, сматра Хофбауер.
„Ако се свет креће ка мултиполаризму, постоји могућност да се изграде нови односи, пошто су стари пропали. Тако да се чини да би било добро да се крећемо, не према „кинеском веку“, већ према мултиполарном свету, као крајњем исходу ове дубоке кризе“, истиче он.
Са друге стране, Европа мора да пронађе нови пут, о чему се, како сматра, не дискутује довољно.
„Догодио се раскид са Великом Британијом, било је много неспоразума, а такође и непријатељстава између држава као што су Пољска и Мађарска са Бриселом. Мађарској је ускраћено 22 милијарде евра средстава на које има право због тога што Будимпешта не прихвата да јој „европски код“ буде важнији од „мађарског кода“. Контрадикције унутар ЕУ су веома дубоке. У ствари, сматрам да ЕУ вапије за новом свеобухватном реформом“, категоричан је Хофбауер.
Ситуација у ЕУ може да се опише, али не и да се из описа до краја предвиди како ће се процеси одвијати у будућности, закључује Хофбауер.
