СРЕМСКИ КАРЛОВЦИ И АНДРИЋГРАД: Стара и нова српскa духовна адреса за претке и потомке

Удружење „Клуб свих генерација“  са Банстола, на Фрушкој гори,   у договору са  Дејаном Манојловићем, директором Туристичке организације Сремских Карловаца, позвало је  чланове управе  „Андрићграда“  и  Мећавника, да буду  гости у некадашњем седишту српске духовности Сремским Карловцима.

– Циљ  посете и  дружења би био разматрање свих могућности  сарадње  Сремских Карловаца и Андрићграда, као старе и нове српске духовне адресе, на понос наших потомака и за част нашим прецима. За успостављање овог  моста сарадње добили смо подршку, и моралну и финансијску,  Општнског већа Сремских Карловаца – каже за Искру Бранко Симоновић, председник „Клуба свих генерација“, који су оформили  прогнани Срби из бивших југословенских република Хрватске,  БиХ-а, а део чине и интерно расељена лица са Косова и Метохије.

Њих око четири хиљада,  који су до пре неколико година били „невидљиви“ за државу и локалне самоуправе, све док неколицина ентузијаста није одлучила да покрене акције. Најпре  уређења игралишта за њихову децу, па  насипања тврдом подлогом до тада блатњавих стаза до кућа,  a онда и акција које су одјекнуле у широком медијском простору – од Србије, преко Републике Српске,  па до Русије.  И све до предсeдника Србије Томислава Николића, који је  лане био са владиком Василијем на освештању крста и места где је првобитно требало да буде изграђена црква посвећена Благој Марији, односно, црква „Оптужница“…

Уз малу дигресију,  Симоновић објашњава да је први корак око сарадње „старе и нове спске духовне адресе“  већ начињен  29. октобра, када је група од 20-ак  чланова овог клуба прогнаника  посетила Андрићград и Мећавник.

– Одушевљени оним што смо видели, али и гостопримством које смо тамо доживели, још смо уверенији да је идеја око две српске, старе и нове духовне адресе, више него изводљива. Не видимо у чему или коме би била препрека да организујемо „Дане Андрићграда и Мећавника“ управо у Сремским Карловцима, једном од стубова српске духовности под туђинима и месту, које је уз Призрен, на Косову и Метохији, симбол останка и опстанка српског рода. Засад , Призрена, ајд да кажем метафорично, више нема за овакве сусрете, али су нам остали Сремски Карловци – вели Симоновић.

Клуб , на чијем је челу, упутио је писмо позивницу управи  „Андрићграда“,  уз напомену да, ако нису у могућности да до краја ове календарске године дођу у Сремске Карловце, то обавезно буде на пролеће.

– Тада ћемо ударити  темеље прве цркве намењене жртвама „Олује“ у нашем насељу, чију смо изградњу иницирали. Дочекани смо у Андрићграду као „цареви“ па би желели да узвратимо гостопримство  – каже Симоновић.

Симоновић појашњава и да је пре две године покренута акција за изградњу црквице  у  насељу  Банстол, које географски припада трима фрушкогорским општинама- Инђији, Иригу и Сремским Карловцима.

–  Главни разлог је био тај што смо хтели да, поред најпознатије цркве-брвнаре у Србији,  тзв. Покајнице,  коју је подигао Милош Обреновић у Радовањском лугу, на месту где је по његовом налогу убијен његов кум Карађорђе, Срби подигну и цркву „Оптужницу“, посвећену свим свим  српским жртвама, чије убице  ниједан овоземаљски  суд није осудио. Инспирација нам је  био и Кустуричин Дрвенград са својом црквицом, као и руске цркве брвнаре – објашњава Симоновић.

У међувремену је идеја о цркви-брвнари на Фрушкој Гори еволуирала, а владика  сремски Василије је одлучио, пошто тај део припада епархији на чијем је челу,  да ту буде подигнут зидани храм, реплика руске цркве Светог Николаја из Софије.

– Према најавама из епархијског дома, градња богомоље којој су новинари већ дали име „Путинова црква“,  требало би да почне на пролеће. Путинова , јер смо добили обећање да ће и велика Русија помоћи изградњу те  цркве – каже Симоновић и закључује:

-Сремски Карловци, место у коме су столовали српски патријарси, па и један прогнани руски, у коме су се школовали и стварали велики уметници и доносиле историјске одлуке,  са својом „патином“, са једне стране,  и ово што је Кустурица подигао на Дрини, као мало ко у нашој досадашњој историји, са својом свежином и оригиналношћу, су адресе које нико од нас не би смео да заобиђе.

—

– Желимо да разменимо позитивна искуства и верујемо да много тога што смо видели у Андрићграду, може да заживи и на просторима Сремских Карловаца, односно Фрушке горе – рекао нам је Рајко Радан,  је члан Удружења грађана „Клуб свих генерација“, који је, иначе, последњи пут у Вишеграду био пре тридесет година, на ђачкој ескурзији.

Мирослав Чортан, такође члан оовг клуба, каже да је њихова  намера  да будућим генерацијама оставе  вековну успомену и помен на пале жртве  из Крајине.

– Поред тога, желимо да  овај простор буде на понос свих нас који живимо овде – каже Чортан.