Представљене књиге Вука Караџића и Миодрага Петровића

Књиге „Срби сви и свуда“ Вука Стефановића Караџића и „Дневник“ Миодрага Петровића промовисане су данас у Андрићевом институту у Андрићграду, у оквиру научног скупа посвећеног Бранку Ћопићу.

Душан Иванић са Универзитета у Беграду прецизирао је да се књига „Срби сви и свуда“ састоји од предговора издањима пјесама, граматике, српског рјечника, приповједака, пословица, превода Новог завјета, из критика, чланака, писама и библиографских прилога.

„Када сам се опредељивао за наслов учинило ми се да он потпуно одговара Вуковом раду од његовог изласка у јавност до последњег животног даха. Он је увек имао један циљ, а то је да српски народ, после једне од највећих катастрофа, постане свестан свог правог језика, своје баштине, обичаја и новије историје“, нагласио је Иванић.

Јован Пејчић са Универзитета у Нишу рекао је да је „Дневник“ Миодрага Петровића, који је објавио Андрићев институт, једна од многих књига карактеристична по томе што је у исто вријеме дневник сликара и ратника.

„Дневник` ће бити као драгуљ у свакој библиотеци у којој се нађе, колико због историјских свједочанстава тако и због ликовних стваралаца“, напоменуо је Пејчић.
Руководилац Одјељења за књижевност Андрићевог института Александра Вранеш истакла је да представљањем двије књиге Институт показује колико живо, објективно и конкретно учествује у научном животу Републике Српске и Србије.

„Библиотеку српски класици почињемо књигом `Срби сви у свуда`, збирком полемичких и критичких текстова и уводних текстова Вука Стефановића Караџића коју је приредио Душан Иванић, а едицију из књижевног архива започињемо књигом ратничке дневне прозе познатог сликара Миодрага Петровића, који је за вријеме Првог свјетског рата биљежио запажања у облику малих прича и илустровао их цртежима и сликама“, појаснила је Вранешева.

Она је додала да у овој години Одјељење за књижевност планира да започне нову едицију која ће бити о српским класицима.

„Надамо се да ће ове књиге привући пажњу културне и научне јавности и да ће тако Андрићев институт постати кључна установа и темељ културног и научног развоја наше земље“, истакла је Вранешева.

Тагови: Александра Вранеш, Андрићев институт, Књиге