Матија Бећковић: Запад на страшан начин започиње нову историју – циљ је да гледамо туђим очима

На страшан начин почиње једна нова историја у 21. веку. Поново су људи ућуткани, а забрана руских медија од стране Запада подсећа на бољшевичка времена, изјавио је за Спутњик академик Матија Бећковић.

Велики српски песник наводи да „Русији никада ништа није опроштено, а да је Америка себи опростила више него што је опростио ико икада:

„Али, истина и лаж нису исто, на лажима се ништа не може одржати, то смо се уверили и за нашега живота“.

Коментаришући светску хистерију којом се покушава одстранити целокупна руска култура, један од наших највећих песника подсећа да су увек највише биле цењене оне књиге које су забрањене.

„Увек су најцењенији били они писци који су били проскрибовани и они текстови који се нису смели читати. И то се неће никада променити“, напомиње академик Бећковић.

О забрани руских медија и „епидемији“ лажних вести које се свакодневно пласирају о Русији, он каже да га све то подсећа на она бољшевичка времена.

„Подсећа ме на времена када се свакој речи придавао највећи значај, стиху, некој књизи или изјави. Одрасли смо у уверењу да се у новинама не лаже, а на крају смо чули да су изједначени истина и лаж. А Доналд Трамп је запрепастио читав свет кад је казао да `Си-Ен-Ен` лаже, да `Њујорк Тајмс` лаже, да `Вашингтон Пост` лаже, да `Тајм` лаже. То се пре њега није чуло, јер све оно што су ти медији писали, говорили, за нас су биле као Божје заповести. А онда се догодило да је забрањен Доналд Трамп и да он исто тако не може да говори шта му падне на памет у време кад је проглашена слобода говора. А завршило се на најгори начин.“

Академик Бећковић сматра да постоји разлог због чега се туђим медијима не дозвољава да проговоре.

„Има неки разлог због чега се то не допушта. Наш свет мисли кад гледа телевизију да то гледа својим очима. Он не види ни сниматеља, ни новинара, ни уредника, ни ту телевизију која то емитује, него мисли да је он то видео. Е, сада, полако се почиње схватати да је ипак чудно то да се камера нашла баш ту да сними неког мученика који излази из неке рушевине, а да иза тога постоји читава једна политика и пропаганда. На страшан начин се започиње једна нова историја у 21. веку, онако како је била почела пре једнога века и кад се нико није надао да ће доћи слобода. А када је дошла слобода, онда је то ускоро и демантовано и поново су људи ућуткани“, подсећа Бећковић.

Он објашњава и да је за време његовог одрастања Украјина била – Гогољ и Булгагов.

„Када је Мајаковски певао – `То је било, било у Одеси… / Мама, твога сина нешто дивно боли / Реците сестрама Људмили и Ољи, он више нема куда да се склони…` – никада нисам помислио да је певао о неком ко није Рускиња и о граду који није у Русији. А сада, одједном, све то добија неки сасвим нов и садржај и димензију, дешава се нешто о чему нико није ни сањао. Надамо се да ће то кратко трајати.“