“Економист”: Европа се окреће Путину, све више препознаје америчке прсте у Украјини

Широм Европе шапуће се и оспорава великодушност више европских влада према Украјини која је до фебруара ове године већа од 60 милијарди евра, пише “Економист”. Међутим, овај британски лист не може да сакрије своју огорченост што ти гласови разума почињу да буду све бучнији.

У Немачкој постоји субкултура “Путинверстехер”, што у преводу означава симпатизере Путина, односно оне који разумеју руског лидера, пише овај сајт. “Економист” покушава да ове европске званичнике, чија се подршка све више повећава, означи погрдним именом, па о њима пише под насловом “Путинови корисни идиоти”.

Како се додаје, постоји велики спектар “европских корисних идиота”, па у медијима и академским круговима има интелектуалаца који жале због уплетености Европе у оно што виде као посредни рат између Америке и Русије, или можда још шире – између Америке и Кине.

И у свету бизниса, упркос вишеструким рундама западних санкција, Русија и даље има много пријатеља, напомиње “Економист” који не крије да је незадовољан због тога.

Као европски званичник који најгласније подржава Путина наведен је премијер Мађарске Виктор Орбан, који је више пута критиковао западну подршку Украјини, и наставио је да набавља руски гас.

Орбанова влада такође одбија да дозволи транзит оружја Украјини који су одобриле чланице НАТО-а. И суседна Аустрија је, додуше тише, али подједнако чувајући своје интересе, издржала у својој борби да одржи своју улогу моста између Истока и Запада, нудећи мало помоћи Украјини, док јој је трговинска размена са Русијом порасла.

Осим Мађарске и Аустрије, “Економист” наводи и Грчку која поштује санкције уведене Русији, али се уздржава од даљег заоштравања у вези са испоруком руске нафте, вероватно јер грчке компаније имају великог удела у тој трговини.

И Србија “корисни идиот”

Тек недавно је Кипар, под притиском Америке, затворио око 4.000 локалних банковних рачуна које су држали Руси. Суочене са мањим притиском, земље које нису чланице ЕУ, попут Турске и Србије, чак се и не труде да прикрију уносне услуге које пружају Русији, пише “Економист”.

“Неке земље су изокренуле наизглед племените намере у политику која греје Путиново срце”, не крије тугу због тога британски лист.

Позивајући се на своју хваљену неутралност, Швајцарска је искористила локалне законе како би блокирала испоруку оружја Украјини, укључујући 96 тенкова “леопард” који се налазе у Италији и који припадају приватној швајцарској фирми.

Скривену намеру британски лист види у томе што је Шведска дала зелено светло за јавно спаљивање Курана, на шта је бурно реаговала Турска од које зависи чланство те земље у НАТО-у. Са друге стране, Путин је на путовању у Дагестан пре Бајрама крајем јуна, уснимљен како држи Куран, док је објашњавао да је по руском закону злочин скрнавити светиње.

“Чак и чврсте цигле у европском зиду подршке Украјини могу да се сруше”, са тугом пише “Економист”.

Словачка је, на пример, била витални канал за западну помоћ и недавно је украјинском ваздухопловству обећала своју флоту од 13 борбених авиона Миг-29. Међутим, анкете показују да странка Роберта Фица, русофила левичара који је окривио “украјинске фашисте” за провоцирање Путина, изгледа ће победити на националним изборима заказаним за септембар.

Француска је једина означена у тексту британског листа као ослонац и НАТО-а и Европске уније. Да у тој земљи постоје превирања по питању подршке Украјини доказује Марин ле Пен, највећу противницу француском председнику Емануелу Макрону, јер је она осудила сукоб у Украјини, али је изјавила да санкције Русији не функционишу.

У Италији, иако премијерка Ђорђа Мелони снажно подржава Украјину, Матео Салвини, који води другу по величини странку у њеној коалицији, је још један противник санкција, а није ни крио добре односе према Путину.

Превирања постоје и у Немачкој, која је само наизглед јак стуб у западној пропаганди, али АФД, партија која је означена као блиска Москви, добија све већу подршку грађана Немачке, што показују истраживања и влада мртва трка у подршци њој и социјалдемократама који су на власти. Иако је подршка јавности у Немачкој за помоћ Украјини и даље јака, тај тренд опада.

НАТО испровоцирао потез Русије, и напао Србију

“Економист” наводи главне тачке наратива који почиње да влада на Западу, а то је да је НАТО испровоцирао напад Русије на Украјину, да је Украјина вештачки ентитет који с правом припада Русији, и да Америка сипа уље на ватру да би продала своје оружје и одржала глобалу хегемонију.

Као примери овога наводи се то што је НАТО напао Србију 1999. и Либију 2011, као и да је Америка напала Ирак и Авганистан, те због чега је онда Русија кривац а Америка није?

Други део наратива је тврдња да постоји дубљи разлог, односно да је сврха кризе да се постави позорница за Европску унију која би била под палицом пренадуваног НАТО-а, о чему пише немачки социолог Волфганг Стрек.

Оно што повезује све ове критичаре Запада је, тврди британски лист, антиамериканизам. Они указују на то да је Америка профитирала од санкција уведених Русији, јер је приморала Немачку да пређе са руског гаса на скупљи течни гас из Америке.

Друга опаска је да је Америка наметнула сукоб Русији, јер је покушала да увуче Украјину у своју сферу утицаја.

Да су ови гласови све гласнији видело се на недавном политичком митингу близу Берлина када се немачки канцелар Олаф Шолц нашао пред грађанима који су му узвикивали да је ратнохушкач.

Шолц им је одговорио да када би имали макар мало мозга, знали би ко је прави ратнохушкач. Право је питање ко ту има, а ко нема мозга и да ли неко мисли својом главом или само слуша шта му Вашингтон каже.