Дојче веле: Немачку чека врућа јесен, крећу масовни протести понедељком

Насловна фотографија: Christian Mang/Reuters

Немачка левица и десница протестују против повећања цена гаса, електричне енергије и животних намирница

Немачка левица и десница протестују против повећања цена гаса, електричне енергије и животних намирница. То подсећа на мирну револуцију у ДДР-у, али и на окупљања против доласка избеглица или антипандемијских мера.

Од почетка рата у Украјини широм света поскупеле су многе ствари. У Европској унији је инфлација нешто испод десет одсто. Највећа поскупљења забележена су у Естонији, Летонији и Литванији – преко 20 одсто.

У поређењу с тим, Немачка је са 7,9 процената још релативно добро прошла. Али људи осећају поскупљења на својој кожи – на бензинским пумпама, у продавницама и понајпре на рачунима за гас, грејање и струју. Немачка влада реаговала је с пакетом финансијског растерећивања који је тежак 65 милијарди евра.

У Лајпцигу је било жариште демонстрација против ДДР-а

Многима је то недовољно. И леве и десне партије су због тога најавиле „врућу јесен”, а све је почело 5. септембра окупљањима понедељком. Најпре је на то позвао посланички клуб Левице у Бундестагу, који је најмањи. Посланик Левице Серен Пелман, који је иницирао протесте, сковао је и крилатицу „Доле с ценама – да могу да се плате енергија и храна”.

Људи су својим изласком на улице 1989. управо у Лајпцигу одлучујући допринели паду комунистичке диктатуре у Источној Немачкој: „Ми смо народ” узвикивале су тада стотине хиљада демонстраната.

Ривалство левице и деснице

Чују се и гласови који критикују Левицу, да управо она позива на демонстрације понедељком. Према Зеленима, оне имају симболичко значење за мирну револуцију у ДДР-у која је била уперена против једнопартијске владавине Социјалистичке партије јединства, из које је, после поновног уједињења Немачке, једним делом проистекла Левица.

Још једну ствар Зелени замерају Пелману, који је у Лајпцигу директно изабран за посланика Левице, да би окупљањем левичара могло да се легитимише слично окупљање десничара на тај дан.

Заиста су, поред Левице, на демонстрације понедељком позвале и неке десничарске партије. Поред маргиналне екстремно десне партије Слободни Саксонци то је урадила и десничарска странка Алтернатива за Немачку која је заступљена у Бундестагу и која је под присмотром Службе уставне заштите.

Ширдеван најављује „снажне, мирне протесте”

Руководство Левице одбацује оптужбе. Жанин Вислер која, заједно са Мартином Ширдеваном председава партијом, каже да су свесни опасности од деснице. Ширдеван такође оправдава демонстрације понедељком и најављује „снажне, мирне протесте“.

Под мотом „растеретити људе, ограничити цене, опорезовати екстрапрофит”, Левица жели да изврши притисак на Владу. Жанин Вислер каже да се протести против економских и социјалних последица рата у Украјини не смеју препустити десници, пошто је Левица партија социјалне правде.

„Слободни Саксонци”, као мала десничарска странка, најавили су да ће подржати протесте Серена Пелмана и Левице, под мотом „Заједно против оних горе”. Партија је позвала на окупљање исто дана у близини места где ће се одржати протести Левице. Тиме десничари сугеришу да сарађују с политичким противницима. Левица је, међутим, предузела правне кораке против тога и у томе је имала успеха.

„Демонстрације понедељком” су, после поновног уједињења Немачке, употребљавали и левичари и десничари. Најпре је „Партија демократског социјализма”, која је директно наследила источнонемачке комунисте, а из које је проистекла данашња Левица, 2004. позвала на протесте против разграђивања социјалне државе под социјалдемократским канцеларом Герхардом Шредером. Језгро његовог реформског подухвата под именом „Агенда 2010” било је смањивање издатака за незапослене и за примаоце социјалне помоћи.

Пегида је присвојила повик „Ми смо народ”

Од 2014. су, најпре у покрајини Саксонији, а потом и у читавој земљи, демонстрирали „Патриотски Европљани против исламизације Запада” (Пегида). Нетрпељивост према странцима и све бројнијим избеглицама окупљала је људе понедељком.

Када је демохришћанска канцеларка Ангела Меркел 2015. отворила границе за милион избеглица из Сирије, Авганистана и Ирака, те демонстрације доживеле су врхунац. У Дрездену, главном граду покрајине Саксоније, окупило се и 25 000 људи. Демонстранти су узвикивали стари слоган из времена демонстрација против диктатуре: „Ми смо народ”. Ти протести постоје све до данас, али је одзив људи скроман – ретко се окупи више од 200 људи.

Антипандемијски протести прерушени у „шетњу”

На врхунци пандемије, оформио се и протестни покрет против антипандемијских мера владе, који је окупљања понедељком називао „шетњама”. С падом броја новозаражених и укидањем скоро свих антипандемијских мера, утихнули су и протести.

Сада се одржавају нова окупљање у знак протеста против раста цена животних намирница и енергената. Политичари и институције припремају се за „врућу јесен” и протесте против последица инфлације и против политике немачке Владе.

Протести понедељком су, дакле, поново актуелни. А и свађа око наводне или стварне злоупотребе оригиналне традиције демонстрација против комунистичке диктатуре у јесен 1989. вероватно ће се наставити.

 

Аутор Марсел Фирстенау

 

Извор Дојче веле, 6. септембар 2022.

 

Насловна фотографија: Christian Mang/Reuters

standard.rs