
© Sputnik / Максим Богодвид /
Након вести да су САД и Иран постигли споразум цене нафте јесу пале, али није вероватно да ће се вратити на ниво од пре почетка сукоба, када су биле испод седамдесет долара за барел. На цену утиче и чињеница да је енергетска инфраструктура у заливу озбиљно оштећена, а за њену обнову је потребно две до пет година.
Овако стручњак за енергетику Небојша Обркнежев коментарише цене нафте на светским тржиштима, која је од објаве да је између САД и Ирана постигнут споразум, забележила значајан пад.
Према његовим речима, очекује се стабилизација тржишта, али нафта неће бити јефтина као што је била пре избијања сукоба. Такође, лествица је подигнута када је у питању цена гаса, али како ће се кретати његова цена остаје да се види.
Према речима Јелице Путниковић, уреднице портала „Енергија Балкана“, кретање цене нафте зависиће од тога хоће ли примирје бити очувано.
„Верујем да постоји добра воља обе стране да се рат заврши. Вероватно ће бити још осцилација када је цена нафте у питању у зависности од изјава америчке и иранске стране. И видећемо како ће се понашати Израел, јер њему очигледно није стало да се рат заврши. Он хоће да добије што више адута за своје будуће понашање и за освајање територија или утицаја“, сматра Путниковићева.
Али, Америка очигледно више не жели наставак сукоба, што је свакако добар сигнал, како за отварање Ормуског мореуза, како за државе Залива, које ће моћи да наставе са производњом и да обнове уништена постројења.
„Имаћемо враћање цене нафте, можда не тако брзо како је поскупела. Питање је хоће ли успети да се врати на ниво од шездесет и нешто долара, али верујем да ће се то догодити“, оцењује наша саговорница.
Ипак, и поред оптимизма које показује тржиште, бројна питања остају отворена: још није познато како ће изгледати коначни споразум, односно, какав ће бити исход преговора о иранском нуклеарном програму и да ли ће сви регионални актери подржати процес нормализације односа.
Нагли пад цена нафте показује да инвеститори верују да је опасност од ширења сукоба на Блиском истоку данас знатно мања него пре само неколико дана и да очекују постепени повратак стабилности у један од најважнијих енергетских региона света.
Прошле недеље, ОПЕК, организација која окупља највеће светске произвођаче нафте, проценио је да је дошло до смањења потражње за нафтом, што значи да је мањак, који се на светском тржишту појавио после блокаде Ормуског мореуза није изазвао онакве последице какве су се очекивале.
„Имамо економску кризу у свету и свим земљама на Блиском истоку, које зарађују од извоза нафте и биће јако битно да продају што више робе. То значи да ће они формирати цене према тражњи. Због тога верујем да ће нафта бити јефтинија од осамдесет долара по барелу. Имамо ситуацију да је Саудијска Арабија повећала производњу, то су урадили и Уједињени арапски емирати (који су иначе изашли из ОПЕК-а). Значи, сви се труде да зараде што више у овим условима“, закључује Јелица Путниковић.
Објава да су Сједињене Америчке Државе и Иран постигли оквирни мировни споразум изазвала је снажну реакцију на светским тржиштима, а међу првима је реаговало тржиште нафте. Цене су током дана нагло пале јер инвеститори процењују да је опасност од поремећаја у снабдевању енергентима знатно мања него претходних месеци.
Према подацима које преносе светске агенције, цена северноморске нафте Брент пала је за око четири одсто и спустила се на око 84 долара по барелу, док је америчка ВТИ нафта изгубила више од 4,5 одсто вредности и трговала се око 81 долар за барел. Тиме су обе референтне врсте нафте пале на најниже нивое од марта ове године.
Пад цена уследио је након најаве да су Вашингтон и Техеран постигли договор којим би требало да буде окончан вишемесечни сукоб, укинута америчка поморска блокада Ирана и обновљена пловидба кроз Ормуски мореуз. Реч је о једном од најважнијих поморских пролаза на свету кроз који пролази значајан део глобалне трговине нафтом и течним природним гасом.