Врховно јавно тужилаштво: Стефановић направио паратужилачки систем, сумња се да је кршио закон, Извештај комисије послат ЈТОК-у на поступање

Целокупан ИЗВЕШТАЈ прочитајте на линку.

У Извештају се наводи да је увидом у предмете „звучни топ“, претрес зграде Филозофског факултета и Ректората, по кривичној пријави за Виста Рицу, у случају повређивања студената и учесника протестне шетње у Улици Јурија Гагарина на Новом Београду и догађаја код ФДУ – Комисија уочила системске обрасце у поступању главног јавног тужиоца и појединих јавних тужилаца Вишег јавног тужилаштва у Београду, који како наводе – имају одлике дисциплинских прекршаја и тешких дисциплинских прекршаја, и указују на постојање основа сумње да су учињена одређена кривична дела – кршење закона и злоупотреба овлашћења и остало – па се Извештај доставља Јавном тужилаштву за организовани криминал ради предузимања кривичног гоњења.

У оквиру системског обрасца препознаје се, како наводи Врховно јавно тужилаштво – између осталог – селективна примена права и пристрасно поступање и то кроз, како су навели, пристрасно тумачење чињеница и селективно вредновање доказа, привилеговање појединих окривљених, преурањено одбацивање кривичних пријава, избегавање провере навода и прикупљања релевантних доказа. Затим сумња се у кршење закона, односно да је давао налоге за незаконито претресање и одузимање предмета, али и прикупљање података који нису повезани са предметом поступака, да је злоупотребио овлашћења – односно да је било арбитрарног одузимања и прерасподеле предмета, као и да је у наступима у јавности дискредитовао грађане, да је претио кривичним прогоном због јавно изнетих ставова. Утврђено је и да је било и ограничавања и онемогућавања остваривања права оштећених. Комисија је као посебно значајно навела нарушавање права (оштећених) грађана у предметима повезаним са остваривањем слободе изражавања и – мирног окупљања.

„Увидом у предмете Вишег јавног тужилаштва у Београду КТР бр. 3315/26 („звучни топ“), КТР 1765/26 – КТРКО 415/26 (претрес зграде Филозофског факултета у Београду и зграде Ректората Универзитета у Београду), КТР бр. 598/26 („помиловања“), КТО бр. 73/26 (кривична пријава пуномоћника Виста Рица), КТО бр. 66/25 и КТО бр. 54/26 (повређивање студената, учесника протесне шетње на Новом Београду, у Улици Јурија Гагарина) КТО бр. 48/25 (догађај код Факултета драмских уметности) и КТР бр. 2359/25, Комисија Врховног јавног тужилаштва уочила је системске обрасце у поступању главног јавног тужиоца и појединих јавних тужилаца Вишег јавног тужилаштва у Београду, који имају одлике дисциплинских прекршаја и тешких дисциплинских прекршаја и указују на постојање основа сумње да су учињена кривична дела из члана 3. тачка 2. Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, тероризма и корупције, из ког разлога се Извештај доставља Јавном тужилаштву за организовани криминал ради предузимања кривичног гоњења“, наведено је.

Комисија је навела следећа деловања:

„Селективна примена права и пристрасно поступање у виду пристрасног тумачења чињеница и селективног вредновања доказа, доношење одлука на основу унапред формираног става, заснованог на ванправним разлозима, различит третман лица у упоредивим правним и чињеничним ситуацијама, привилеговање појединих окривљених, преурањено одбацивање кривичних пријава, избегавање провере навода и прикупљања релевантних доказа, неоправдано одуговлачење поступка, промена правне квалификације без одговарајућег чињеничног основа и стварање услова за некажњивост појединих учинилаца кривичних дела;

Кршење закона у виду незаконитог претресања и одузимања предмета, прикупљања података који нису повезани са предметом поступка, поступање супротно правилима о стварној надлежности и коришћење процесних овлашћења супротно сврси због које су поверена јавном тужилаштву;

Злоупотреба организационих и хијерархијских овлашћења ради усмеравања предмета у виду арбитрарног одузимања и прерасподеле предмета, изигравање института изузећа ради промене поступајућег јавног тужиоца, додељивање предмета супротно Правилнику о управи у јавном тужилаштву, као и непоступање по процесним обавезним упутствима непосредно вишег јавног тужиоца из члана 51. ст.3. Законика о кривичном поступку;

Инструментализација јавнотужилачке функције кршењем принципа правичности ради остваривања ванправних циљева, у виду употребе јавнотужилачке функције и јавних наступа ради дискредитације грађана, сведока и других лица, јавног криминализовања остваривања Уставом зајемчених права и слобода, претњи кривичним прогоном због јавно изнетих ставова и коришћење података из кривичних поступака у сврхе које нису повезане са законитим вршењем јавнотужилачке функције;

Ограничавање и онемогућавање остваривања права оштећених у виду ускраћивања права на разматрање списа, онемогућавање делотворног преиспитивања јавнотужилачких одлука и поступање које доприноси некажњивости учинилаца кривичних дела. Посебно је значајно нарушавање права оштећених у предметима повезаним са остваривањем слободе изражавања и мирног окупљања, чиме се, поред ускраћивања делотворне кривичноправне заштите, ствара и обесхрабрујући ефекат на остваривање Уставом зајемчених права и слобода.

Континуитет, интензитет и сродност уочених неправилности упућују на закључак да се не ради о изолованим случајевима незаконитог и неправилног вршења функције од стране јавних тужилаца који су поступали у анализираним предметима, већ да су последица начина руковођења Вишим јавним тужилаштвом у Београду за које је сагласно члану 38. Закона о јавном тужилаштву одговоран главни јавни тужилац.

Описано деловање главног јавног тужиоца, мимо правила која уређују функционисање јавног тужилаштва, а у виду системског коришћења јавнотужилачких овлашћења ради остваривања нелегитимних циљева, супротно је Уставом заштићеним вредностима, а пре свега владавином права, начелима грађанске демократије, људским правима и слободама, као и заштити јавног интереса.

Коначан закључак је да главни јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду Ненад Стефановић, формално делујући у оквиру јавнотужилачког система, фактички делује паралелно, руководећи се ванправним интересима, чиме врши инструментализацију појединих јавних тужилаца у сврху остваривања нелегитимних циљева и суштински, успоставља паратужилачки систем, заснован на принципима који су супротни принципима вршења јавнотужилачке функције, у смислу члана 12. Закона о јавном тужилаштву“, наведено је.

У Извештају стоји и да Врховно јавно тужилаштво наставља даљи рад на вршењу увида у предмете ВЈТ у Београду, али и других јавних тужилаштава у Србији, с циљем, како су навели, постизања законитости, делотворности и једнообразности у поступању.