Велико признање из Чешке отвара озбиљно питање – како је у ствари отимано Косово од Србије

© Sputnik / Лола Ђорђевић

Изјава чешког шефа дипломатије да је признање тзв. Косова било последица америчких притисака, уз „асистенцију“ Медлин Олбрајт, потврђује да су кључне одлуке Запада доношене мимо међународног права, док Србија добија додатне аргументе да је реч о преседану са глобалним последицама.

Изјава чешког министра спољних послова Петрa Мацинкe да је Чешка признала тзв. Косово „под притиском“, уз помињање утицаја Медлин Олбрајт и веза тадашњег шефа дипломатије Карела Шварценберга са њом, отвара озбиљна питања о природи одлука које су европске државе доносиле 2008. године.

Како за Спутњик каже спољнополитички аналитичар и дипломата др Зоран Миливојевић, оваква изјава представља потврду да су европске државе одлуке доносиле мимо стандарда и норми међународног права, али и не уважавајући сопствене интересе.

Преседан који је отворио Пандорину кутију

Миливојевић указује да се тиме додатно потврђује став Србије да је косовско питање преседан који је отворио Пандорину кутију у међународним односима.

Како наводи, то се данас јасно види кроз актуелне глобалне кризе и спорове – од питања територијалног интегритета до случајева попут Гренланда, Панамског канала, Кубе или Венецуеле.

„Видимо да је то постала дежурна тема и да се поново враћамо на принципе и норме међународног права, без обзира што се оно крши и игнорише. Али сваки резултат и сваки исход мора негде да се подведе под неко међународно право и мислим да је то суштина приче“, истиче Миливојевић.

Он додаје да у таквим околностима Србија има „пуну сатисфакцију“, јер се њени аргументи додатно учвршћују.

Косово као глобално питање

Према Миливојевићевој оцени, Мацинкина изјава показује и да је косовско питање одавно превазишло регионални и континентални оквир и постало тема од глобалног значаја.

Искуства и питања отворена након НАТО агресије на Југославију 1999. године, данас, како каже, добијају додатну тежину, јер се и тада и сада крше међународно право и принципи суверенитета и територијалног интегритета.

Управо зато није случајно што се питање Косова и Метохије поново отвара – али сада у другачијим околностима, када поједине државе почињу да препознају сопствене интересе.

Суштина: Косово као српско питање

Посебну тежину има Мацинкина оцена да је косовско питање пре свега српско и регионално, а не међународно.

„Тиме се јасно показује да је сваки сепаратизам супротан не само међународном праву, већ и интересима мира и стабилности у глобалном смислу“, наглашава Миливојевић.

Према његовим речима, то је додатна потврда да Србија има пуно право да брани Косово и Метохију као део свог суверенитета и територијалног интегритета.

Мацинкина изјава, сматра Миливојевић, потврђује и да није случајно што је 28 држава већ преиспитало свој став о Косову и Метохији, те да се може очекивати да и друге земље крену истим путем у ширем глобалном контексту.

Иако Чешка вероватно неће формално повући признање, могуће је да ће га у пракси игнорисати.

„Не мора да повуче признање, али може једноставно да игнорише тај став, као што је Мађарска радила – тако што неће поступати у међународним процесима који подразумевају да је Косово независно, већ ће се понашати у складу са признавањем суверенитета и територијалног интегритета Србије“, објашњава Миливојевић.

У ширем геополитичком контексту, овакве изјаве уклапају се у тренд јачања суверенистичких политика у Европи и све чешћег преиспитивања одлука донетих под утицајем великих сила.

Зато Мацинкина порука превазилази дневну политику – она отвара питање да ли је признање Косова било резултат међународног права и консензуса или геополитичког притиска, али и наговештава могуће промене у будућем односу европских држава према овом питању.