ОД ИЗВОЗНИКА ДО УВОЗНИКА: Кромпира мање производимо а највише увозимо из Немачке

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: З. Шапоњић

Од некадашњег значајног извозника кромпира на тржишта Румуније и Бугарске, са садашњом просечном производњом на 28.000 хектара и просечним приносом од 14 тона Србија је постала значајан увозник кромпира, најчешће из Немачке, Белгије и Холандије, подаци су Привредне коморе Србије.

„Када су Румунија и Бугарска ушле у Европску унију изгубили смо та тржишта“, каже секретар удружења за биљну производњу Привредне коморе Србије Александар Богуновић и додаје да Србија и када је 2012. године успела да испуни стандарде да извезе више није имала количине, асортиман и цене.

Површине под кромпиром у Србији су за пар година са 41.000 хектара спале на 28.000 хектара, а са просечних 14 тона по хектару произведе се око 400.000 тона кромпира годишње.

Богуновић је рекао да је Србија земља која троши доста кромпира, па расте увоз који је прошле године достигао 30.000 тона и вредност од 7,5 милиона евра.

„Проблем је што ми нисмо само изгубили тржишта за извоз, него нисмо добро испратили нове сорте нити примене нових агротехника, тако да су приноси код нас до 17 тона а у свету су сорте с приносом и до 70 тона по хектару, па је производња тамо јефтинија а количина кромпира увезеног у Србију већа“, рекао је Богуновић.

Као највећег светског произвођача он наводи Кину, која произведе 89 милиона тона кромпира годишње, док цела ЕУ има производњу од око девет милиона тона, а Србија највише кромпира увози из Немачке, Белгије и Холандије.

Новости, Танјуг

Тагови:

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.