Медији: Најмање седам држава ЕУ захтева да се Београд казни због сукоба на северу КиМ

Према информацијама “Новости”, најмање седам држава захтевало је казнене мере против Београда “због охрабривања терористичких акција на територији независне земље” уколико би истрага то и потврдила.

Њихови извори из дипломатских кругова преносе да су у тој идеји предњачиле балтичке земље – Литванија, Летонија и Естонија, које имају посебан пик на Србију и председника Александра Вучића зато што се упорно опиру да не уведу санкције против Руске Федерације. Том састанку, осим посредника у дијалогу Београда и Приштине Мирослава Лајчака, наводно је присуствовао и високи званичник САД.

“Брисел помно прати да ли Србија испуњава захтеве ЕУ у вези са смиривањем напетости на северу Косова и уколико процени да их Београд не поштује, спремна је да размотри увођење казнених мера и против власти у Србији”, поручио је јуче шеф дипломатије ЕУ Ђозеп Борељ у пракси доказујући страховања наше стране да ће се крвави обрачун у Бањској користити за додатни притисак на нашу државу и њено руководство, а све под фирмом наводног непријатељског чина против “суверене државе Косово”.

Ова његова изјава само је природни наставак оног што се у уторак увече дешавало на заседању Комитета за политику и безбедност ЕУ који чине амбасадори земаља чланица.

Према писању “Новости”, тиме би био уклопљен цео пејзаж медијског рата против Београда који траје од првих недељних рафала покрај задужбине краља Милутина. Јер, сада се у оптицај враћа већ опробани арсенал претњи из деведесетих година – санкције и изолација… које је политички запад патентирао на Србији и њеним грађанима.

А, заоштравање курса према нашој земљи наговештено је и пре оружаног обрачуна на северу КиМ и то кроз призму нашег односа према Москви. У лепези притисака на Београд да уведе санкције Русији ЕУ је заиграла на још један адут – потенцијално враћање виза за наше грађане. То произилази из упозорења које је из Европске комисије недавно стигло у Србију, а у којем се наводи да су забринути због најављених олакшаних процедура по којима би страни држављани могли доћи до нашег пасоша.

Иза ове бирократске димне завесе крију се Руси који су од рата побегли у нашу земљу и траже или су већ добили српска документа. У ЕУ страхују да ће Руси који добију наше пасоше кренути ка земљама Запада у које можемо слободно да путујемо, и поручују да би могло до дође до преиспитивања визне либерализације.

Оваква упозорења у Србију су стизала и у мају уз објашњење да наша држава ризикује безвизни режим, јер се повећао број држављана трећих земаља који добијају држављанство, а затим улазе у земље ЕУ без виза.