Лазарева је! Ово је дефинитивно удар на СПЦ на територији бивше Југославије – Запад окреће главу

© Sputnik / Милица Тркља / Монахиња у припрати манастира Грачаница

Албанско отимање српске цркве код Подујева треба сагледати у ширем оквиру – као нападе на Српску православну цркву и то на територији читаве бивше Југославије. То видимо са појавом Хрватске и Црногорске православне цркве, а сада и кроз покушај да се успостави нешто што је замишљено као православна црква косовских Албанаца.

Овако историчар и професор на београдском универзитету Милош Ковић коментарише нови албански покушај отимања српских светиња и преправљања прошлости. Овај пут се на мети фалсификатора историје нашла српска црква из времена кнеза Лазара у Ракитници код Подујева.

Самозвани архиепископ Никола Џуфка годинама покушава да присвоји цркву Светог Архангела Михаила у Ракитници, изводећи ритуале са својим следбеницима у објекту који назива ,,албанским манастирским комплексом“.

На први поглед, то су појаве које делују карикатурално. Међутим, као и у случају такозване Хрватске православне цркве и Црногорске православне цркве, ни ово не би требало потценити. Тим пре што видимо да се овакви насртаји на Српску православну цркву, цркву у Ракитници, и на народ који чини СПЦ на Косову и Метохији, понављају из дана у дан, каже Ковић за Спутњик.

Свет гласно ћути

Историчари уметности и други стручњаци кажу да је реч о српској цркви из XIV века, из епохе кнеза Лазара и Косовске битке. Она је веома позната, а тамошњи народ, па чак и Албанци, називају је Лазаревом црквом . То никако није ,,било каква“ црква, подвлачи професор.

Косово и Метохија посејани су српским светињама, а ово је нешто на шта би међународна научна јавност морала да реагује. Српска стручна јавност се јавља по овом питању – сетимо се само покушаја узурпације имовине Српске православне цркве у Новом Брду, покушаја да се организује миса на рушевинама цркве Светог Николе у Новом Брду. Дакле, српска стручна јавност реагује, али не видимо било какву реакцију УНЕСКО-а и сличних организација.

Наш задатак и дужност је да покрећемо и подстичемо такве и сличне институције на активност и заштиту нечега што је светско духовно наслеђе , а не само наслеђе Српске православне цркве и српског народа, каже професор Ковић. Поред тога, додаје, морамо инсистирати и на елементарном поштовању права и закона, што се, нажалост, на Косову и Метохији не догађа. Међународне институције, ако се уопште и огласе, то чине врло безбојним и бескорисним саопштењима, док најчешће само гласно ћуте.

Из тог разлога је важно да сви који прате оно што се догађа на Косову и Метохији, који прате безакоње и зулум над српским народом, контактирају своје колеге и подстакну их да реагују на овакве случајеве. Срби на Косову и Метохији данас су у ситуацији да зависе од реакција и заштите оних земаља чије се окупационе трупе тамо налазе. Наравно, ту је и Србија, која мора да предузме све што је у њеној моћи да заштити српски народ, Српску православну цркву и њихове светиње, истиче Ковић.

Џуфка је приштинска „батина“ против СПЦ

Када је реч о Џуфки, њега ни православна црква у Албанији не признаје као архиепископа, подсећа наш саговорник. Реч је, како каже, о некоме ко измишља и ко у својим интервјуима износи тврдње које се могу назвати једино неистинама. Међутим, јасно је такође и то да Џуфка очигледно има одређену заштиту у Приштини и да га неко користи за појачавање притисака на Српску православну цркву, напомиње Ковић.

Ти притисци су готово свакодневни. Пре неколико дана саопштено је да је украдено звоно са једне од цркава у околини Ораховца. Такође, пре неколико дана, током богослужења у Липљану, служба Божја била је заглушена музиком и песмама терористичке ОВК, пуштаним у непосредној близини цркве. Дакле, имамо непрекидно узнемиравање Српске православне цркве. То је сада већ један систем који је нарочито видљив за време Куртијеве власти – притисци на Српску православну цркву, њену имовину и њене вернике.

Опасност појава попут Џуфке је тим већа уколико се овакве личности политички користе, оцењује Ковић:

Приштина на ово не реагује, избегава да га заустави и, очигледно, користи Џуфку и његове присталице као неку врсту батине којом удара по Српској православној цркви и Рашко-призренској епархији.