„Хисторијски“ интервју који је „уздрмао регион“: Како протраћити милион

ИСКРА на Фејсбуку

Александар Вучић (Фото: Sputnik/ AP Photo / Darko Vojinovic)

Не, нажалост, милион долара него милион лајкова, колико је за само један или два дана „зарадио“ Сенад Хаџифејзовић на Јутјубу најавом супер ексклузивног, „хисторијског“ интервјуа са српским председником Вучићем који га је толико изнервирао што је поклонио вакцине Босни и Херцеговини, да је, замислите, доживео „трансфер блама“!

А најава је заиста мајсторски урађена – драма на највишем нивоу: – Јесте ли пуцали на Сарајево, пита новинар, па понавља, па опет понавља… А Вучић уместо одговора, узбуђено и љутито виче – тачка, тачка, тачка!

Узалуд, разгневљени новинар, поново пита…

Али, што има у излогу, нема у радњи – та понављања су само вештина монтажера који је, очигледно, био бoљи од новинара – вишеструко, јер је унео динамику и драму које заправо – нема. Интервју неодољиво подсећа на једну давну анегдоту, када се једна комшиница жали другој да ју је муж истукао. Згранута комшиница пита: „А ти?“ и добија одговор – свашта сам му рекла, и коњу један, и ђубре једно и стоко једна… и ко зна шта још… Комшиница, сад већ уплашена, поново пита: – А он? Одговор је – он је већ био отишао.

И новинар Фејса је сачекао да Вучић оде, а онда сео и доснимио увод у коме је излио сав свој бес, мржњу, фрустрацију… Све што није могао (умео) да каже – мало му је вели, било пола сата – изрецитовао је у уводу! Шта ли би тек пропустио да пита да је имао сат или више, колико је тражио.
А покушао је, најпре, да буде новинар, и то чак – објективан, па помиње „наше јаде”, али јади су, очигледно, само његови и – мора се рећи – банални. И уместо да нам покаже да су Вучић и Србија, како у доснимљеном делу наводи „генератори проблема у региону“, он се жали на околности, те јављено му је касно, те није имао написана питања „на папиру“ (као да их је Вучић имао), те питаће други пут… А и оно што је питао, никако да постигне циљ – „српски свет“ није зазвучао драматично као „Велика Србија“ („маните ме тих ваших геометријских фигура“)… Показао је, заправо, не само да није дорастао саговорнику, него да му саговорник и није био потребан, интервју је само повод да исприча своју причу – од 37 минута, колико емисија траје, више од 10 је његов (доснимљени) монолог!

И ма колико демонстрирао своју добронамерност помињући Вучићевог деду, „великог човека“, познавање ситуације у Србији и Вучићевог рада, и зна све шта председник Србије никад није рекао, главну лекцију није научио – да је Вучић већ хиљаду пута одговарао на питања типа – шта сте радили пре 20 година. И исто толико пута поновио да нема разлога да не говори истину јер, „само магарци не мењају мишљење“. А ко овде не мења мишљења, потпуно је јасно. Али управо зато и оно „убојито“ питање, неколико пута поменуто у најави, „да ли сте пуцали на Сарајево“ звучи смешно кад му српски председник одговори као из топа – никад нисам држао снајпер у рукама, и ви то одлично знате, и избије из руку следеће потенцијално питање – да ли сте били на Палама, одговоривши одмах да – јесте.
Ипак, врхунац свега је оних десет минута правдања што није „напао и убио Вучића“, речима, наравно. А могао је, каже. Само је, ето, био фини јер се боји да ће тако пропустити прилику да накнадно добије одговоре на питања која није поставио! „Ништа ја њега нисам питао оно што бих га питао”.
„Горак укус срамоте, блам, шок, неверица, стид, срам, брука, понижење, скандал“… То је Хаџифејзовићeва дефиниција Вучићевог поступка (донирања вакцина), а заправо је то дефиниција овог непрофесионалног интервјуа и новинарства у коме се, између осталог, каже да је новинар „прозвао“ саговорника!

Ових дана имала сам прилике да гледам још један интервју – чувени руски новинар Владимир Познер разговарао је са писцем Евгенијем Водоласкиним и, кад је на своје питање добио одговор који му се не допада, каже отприлике овако – ја другачије мислим, али ово је интервју, гледаоце занима ваше мишљење, а нас двојица можемо сести и о томе после емисије разговарати уз шољу чаја!

Кад то научи, моћи ће себе да назове новинаром, па и „новинарчином“ какви, каже, постоје у Београду. Сигурни смо да постоје и у Сарајеву!

rs.sputniknews.com, Љубинка Милинчић

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.