Свенародни митинг под знаковитим називом „Отаџбина зове“ окупио је у Бањалуци грађане РС који, речима организатора, сматрају да је судбина Републике у њиховим, а не рукама странаца који дубоко имплементирани у опозиционе редове, раде на дестабилизацији Републике.
Странци спремају обојену револуцију: Заборављају да је Република Српска тврд орах
© AP Photo / Darko Vojinovic
Оптужбе опозиције за изборну крађу припрема су терена за наредне протесте. Ово није борба за правду, ово је лекција у пракси из уџбеника за обојене револуције. Упркос очекивањима опозиције и страних ментора, РС се показала као тврди орах који не пристаје на позиве градоначелника Бијељине да је време за 6. октобар, каже професор Предраг Ћеранић.
Воља народа против самовоље ЦИК
По речима декана Факултета за безбедност у Бањалуци Предрага Ћеранића овај свенародни митинг својом бројношћу вишеструко превазилази оне у организацији опозиције чиме се ставља тачка на питање да ли је могуће прекрајање изборних резултата.
„Организацијом митинга Милорад Додик шаље поруку да је избор представника РС у извршној власти, како на нивоу РС тако и у Сарајеву, ствар грађана, а не страних амбасада и оних који поново пребројавају изборне листиће у сарајевској дворани Зета. Дакле, нема прекрајања изборне воље, кандидати за које су гласали грађани РС јесу коначан избор, и од промене изборне воље подвалама и позивањем на стране ауторитете нема ништа“.
Кичма РС
Грађани РС, указује наш саговорник, будно прате прате поруке које ових дана размењују ЦИК и Милорад Додик. ЦИК-у је, подсећа, још 23. октобра, по Правилнику, чији су они аутори, истекао рок за објављивање прелиминарних резултата за све нивое власти, али они нису изашли са коначним резултатима избора за председника и потпредседнике РС. Реч је, оцењује Ћеранић, о најважнијим резултатима јер је институција РС кичма на којој се у политичком смислу РС ослања.
„Што се тиче Централне изборне комисије, она је пала на испиту својим несналажењем, кршењем Изборног закона и властитих правила. То се могло очекивати с обзиром да је неколико њених чланова раније било политички ангажовано делом у СДС-у, делом у ПДП, делом у партији Жељка Комшића. Уместо нестраначких личности ЦИК је дозволио да се у његовом главном телу нађу страначки профилисани људи“.
Произвођачи афера
У међувремену СНСД је, подсећа Ћеранић, поднео пријаве Тужилаштву БиХ против ЦИК-а, а ЦИК-а против Милорада Додика.
Иако је главни тужилац изашао са ставом да је Тужилаштво БиХ надлежно само на нивоу БиХ, односно да избор српског члана председништва и осталих функционера у РС нису део његове надлежности, Ћеранић сматра да би на тај начин могла бити стављена тачка на све спорове.
„Неизвесност је и даље присутна чему доприноси стално произвођење нових афера. Јуче су наводно открили да је у две вреће са изборним листићима приспелим из Шеховића и Братунца било 27 фалсификованих листића што наравно опозициони лидери настоје да искористе за поништавање избора за председника Републике“.
27 листића
Интересантно, примећује наш саговорник, да су са тих бирачких места тврдили да је све у реду док исте вреће нису отишле у Сарајево. Тих 27 листића, ко год да их је убацио, не може, јасан је Ћеранић, да промене резултат избора, али указују на стварање атмосфере која у коначном резултату РС неће ништа добро донети.
О томе да ли је покушај дестабилизације Српске више од чињенице, Ћеранић каже да ће то питање као и тема обојених револуција бити размотрена сутра на трибини која ће, у организацији Центра за политичка истраживања Владе РС и Факултета безбедносних наука, бити одржана у Београду.
„Све што се дешавало у ових непуних месец дана везано за изборни процес описано је у уџбеницима Џина Шарпа и других аутора који су обрађивали тему обојених револуција. Увек опстајава иста окосница – непризнавање изборних резултата и оптужбе за изборну крађу. Опозиција је користила исти методолошки апарат и 2018. године када је у сврхе оспоравања изборних резултата покушала да употреби смрт 22-годишњег младића. Данас се из опозиционог блока њега више нико не сећа“.
Дубина идеолошке поделе
Суштину избора пред којим се нашао народ РС најбоље, уверен је Ћеранић, сведочи став Јелене Тривић која је гостујући на једној београдској ТВ изјавила да се никада не би видела са председником Русије, док истовремено, додаје наш саговорник, једни контакт одржава са Кристијаном Шмитом. С друге стране, подсећа, Милорад Додик је са председником Путином у последњих 10 месеци имао три сусрета.
„У питању су велике идеолошке разлике између кандидата СНСД и кандидата опозиције. Управо на тој идолошкој линији се дели РС. И ко год има симпатије према Русији и подржава руску спољну политику тај сигурно није гласао за Јелену Тривић, и обрнуто, они који имају другачије афинитете свакако глас неће дати Додику већ партији Демократког прогреса чији се лидер Бранислав Бореновић на једном НАТО самиту фотографисао поред заставе Украјине“.
То је она баријера, закључује Ћеранић, која дели РС, међутим већински народ је уз Милорада Додика како због резултата који су направљени у последње четири године тако и због политичког и геополитичког позиционирања.
sputnikportal.rs, Наташа Јовановић
