СЈЕЋАЊЕ И ПОШТОВАЊЕ: Барјактаревићи – синоним српског страдања

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: РТРС

Прескупо је „плаћена“ Република Српска – скоро 24.000 бораца својим животима, армирали су њене темеље и границе. Више од 4.000 их је погинуло, бранећи своје породице и свој народ, само на простору Сарајевско-романијске регије. И сваки дан, наша је обавеза да их се сјећамо. Прича о породици Барјактаревић синоним је српског страдања с краја прошлог вијека и наде у бољу будућност под окриљем Републике Српске.

Алекса и Љубинка Барјактаревић могли су пут Аустралије – у предвечерје рата родбина их је тамо жељно чекала! Али, Горан, Никола и Душко Барјактаревић, тек стасали младићи, по узору на дједа Димшу солунског добровољца, остали су у родном Виличу надомак Средњег – да се боре за слободу! Да штите огњиште и родитеље! Први је погинуо најстарији Горан у септембру 1992. Имао је само 27 година, а 14 мјесеци касније, иста, зла коб задесила је и најмлађег Душка који је погинуо у 23. години.

Да вида родитељске ране и носи тешко бреме непребола за браћом, остао је Никола који је заједно са осталим сарајевским Србима дио библијског егзодуса. Између свог дома под тада муслиманском влашћу, и Републике Српске изабрали су Барјактаревићи слободну Српску и слободу у њој. У тој слободи сада стасавају Николине кћерке Николина, Бранка и петогодишња миљеница дједа и баке – Маријана.

Напуштајући у Дејтону отето им родно мјесто, Барјактаревићи су оставили домове и имовину, али су понијели Горанове и Душкове земне остатке. Похранили их на најтужније парче српске земље на Балкану – Мали Зејтинлик да смирај пронађу са саборцима у „уснулом“ пуку. А они пут наставили до Поточара, али закратко!

Родитељска и братска љубав била је јача од постратне неизвјесности! Коју годину касније, вратили су се у Соколац. И ту, вриједно и у слози градећи нови дом, започели и нови живот. Да уснулим јунацима буду ближе, да остарјели родитељи лакше и чешће могу да припале воштанице и одморе душу крај два нијема мермерна свједока.

Док постоје потомци уснулог пука на мртвој стражи, и потомци потомака, на истоку и западу, на сјеверу или југу – 9. јануар и Република Српска остају завјет. Завјет који не могу да избришу ни комшије – фалсификатори, нити бјелосвјетски моћници, никаквим одлукама, наредбама, или подмуклим жељама да мијењају непромјењљиво – да мијењају историју!

РТРС

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.