НАПРАСНЕ АМНЕЗИЈЕ: Како су свједоци мијењали исказе и одустајали од свједочења у предмету “Орић”?

(Суђење Насеру Орићу) Фото: Screenshot/YouTube

Након ослобађајуће првостепене пресуде Насеру Орићу и Сабахудину Мухићу, на површину су испливавали детаљи о притисцима и утицају на свједоке, о чему смо већ извјештавали. Трочлано судско вијеће притиске је занемарило и из свједочења узимало само оно што је користило оптуженима.

Вијеће, у саставу предсједавајући Шабан Максумић и судије Станиша Глухајић и Весна Јесенковић, од почетка суђења Орићу и Мухићу, било је тек нијеми посматрач, контрадикторних исказа бројних свједока на главном претресу и претходно у истражном поступку.

Напрасних “амнезија“ и нелогичности у свједочењима у којима су неодговореним остала питања попут оних – како је Митар Савић, ексхумиран везаних руку, а погинуо “пуцајући“ на непријатеља. Или како је ненаоружано локално становништво, без Орића и његових бојовника, “војевало побједе“ над много бројнијем и до зуба наоружаном “српском непријатељу“ обарањем балвана на прилазном путу селу.

Ћутале су судије и када свједоци одбране, махом “хуманитарни радници“ нису знали коме су хуманитарну помоћ дијелили или ко им је био претпостављени. Ћутали су и истражиоци већ на почетку процеса када су сарајевски медији некажњено објавили пуни идентитет заштићеног свједока.

Самир Авдић још 2008. године истражиоцима је свједочио како је Насер Орић убио судију Слободана Илића, медицинску сестру Раду, те још шесторо Срба. О томе је под мјерама заштите требало и да свједочи. Али, напрасно је у новинама освануо пресретнути разговор између Авдића и Орића. Тражио је Самир, кодног имена Аладин, од Орића 400 евра да промијени исказ да, како је рекао, “развали предмет“. Запис је остао, а свједок Авдић је “нестао“.

Сличан сценарио припреман је и другом заштићеноом свједоку Орићевом и Мухићевом саборцу који је убиства српских заробљеника посматрао, како је у судници потврдио, са удаљености 5 – 7 метара.

Али, за разлику од Авдића, у овом случају, систем заштите свједока “није заказао“, али су Орић и његови симпатизери и правни заштитници ипак “прљави посао“ одрадили. Ипак, судско вијеће је његово свједочење оцијенило неувјерљивим и нелогичним.

“Одговарајући на главном претресу на указане разлику у својим исказима, свједок објашњава да приликом давања ранијих исказа није био сигуран са ким разговара, односно да ли слободно може да се изјашњава о одређеним догађајим, те хоће ли о томе имати опасности по безбједност. Међутим, суд цијени да овакво објашњење није увјерљиво и логично”, рекао је Предсједавајући Судског вијећа Шабан Максумић.

Нису се освртале судије ни на вапаје заштићеног свједока, који је измјештен изван БиХ, да му је породица, која је остала у Федерацији, изложена тортурама и притисцима, да му је брат праћен и да му је пријећено. И да му је мајка, старица од 80 година, непосредно уочи његовог свједочења брутално премлаћена.

Орићевим пријетњама, уцјенама и новцима нису одољели ни Срби, попут помало заборављеног братуначког бизнисмена и Орићевог пријатеља са којим је и поклоне размјењивао – Сретена Петровића. Са писаним исказима, након што су исти у складу са законским прописима подијељени Орићевој одбрани, незаконито је обилазио свједоке, сугерисао или пријетио да мијењају исказе. Да умјесто против, свједоче у Орићеву корист.

Након што је Петровића МУП Српске ухапсио и саслушао те о свему извјештај доставио бх правосуђу, бизнисмен се ућутао. Али, свједоци су већ у судници свједочили у Орићеву корист. Ибран Мустафић је рекао да има информације да је Сретен Петровић добио 150.000 евра да би то одрадио.

У Орићеву корист свједочила је чак и супруга убијеног Митра Савића. Супротно очевицу, заштићеном свједоку, изјавила је да је Митар убијен у рову.

Истражиоцима није промакло да је извјесни Зоран, како га је описала Стојанка Савић, а пренио судија Максумић, убијен исти дан када и Митар. Но то судско вијеће није занимало. Пресудила је Стојанкина изјава. Јавна је тајна у Сребреници и Братунцу, каже предсједник Борачке организације Гојко Симић да су, за промјену исказа, свједоцима дијељени новци.

“Многи су купили куће, купили нова аута …вјерујем да ће те српске фекалије једноставно испливати на површину”, каће Симић.

Под пријетњама и уцјенама свједоци су од свједочења и одустајали. Попут Фахрудина Алића, аутора књиге “Иза затворених врата“ који је, како сазнајемо, добио на стотине пријетећих порука оног тренутка када је поступајући тужилац објелоданио да ће га као свједока реплике, позвати у судницу.

Примјера амнезичних, инструисаних и потплаћених свједока још је много – на потезу је другостепено вијеће Суда БиХ и истражни органи.

РТРС
?>